Stranci oslabili promet na domaćoj berzi

VREMENA kada je samo jedna akcija banke vredela više od dve prosečne plate u Srbiji su gotovo deceniju iza nas. Beogradska berza već devet godina ne pamti da se ostvareni promet približio brojci od 500 miliona evra, dok je u pretkriznoj 2007. zabeleženo čak dve milijarde evra istrgovanih hartija. Ni strani investitori na srpskom tržištu nisu više prisutni kao pre.

- Veliki pad prometa proteklih godina na Beogradskoj berzi u velikoj meri je posledica značajnog povlačenja inostranih investitora - objašnjava za "Novosti" Staša Petković, broker iz brokersko-dilerske kuće "Vajz broker". - Oni su nekada činili većinu prometa na našoj berzi, ako se uzmu u obzir samo klasične, portfolio investicije, dok se u proteklih godinu dana učešće stranih investitora u ukupnom prometu kreće oko 40 odsto.

Stranci su prisutniji na strani prodaje, gde se, u poslednjih godinu dana, aktivnost investitora iz drugih zemalja kreće između 40 i 45 procenata, dok je ovo učešće na strani kupovine znatno niže, i iznosi oko 30 odsto.

Pitanje je, i šta se podrazumeva pod stranim investitorima. Naša sagovornica ističe da se, u najvećoj meri, pod stranim investitorima kod nas podrazumevaju inostrani investicioni fondovi, a neznatno i strana preduzeća i građani.

- Vlasništvo investicionih fondova je teško utvrditi, osim ako nisu registrovani na nekoj berzi, kao što je to slučaj sa zatvorenim fondovima, a često se nalaze u vlasništvu manjeg broja investitora i nisu podložni bilo kakvoj regulaciji pa i obelodanjivanju vlasništva, kao kod "hedž" fondova - ističe Petkovićeva.

TRGOVINA OBVEZNICAMA

U novembru prošle godine na Beogradskoj berzi počelo je da se trguje državnim obveznicama Trezora, kako dinarskim, tako i onim vezanim za evro. Međutim, prva prodaja ovih hartija, iz primarne emisije, ne ide preko berze.