NOVA grejna sezona donela je i nelogičnost u snabdevanju energentima. Prema poslednjoj računici Agencije za energetiku, potrošačima jeftinije da se greju na prirodni gas, jedini energent za grejanje koji Srbija uvozi, nego na ugalj, struju, pa čak i kvalitetnija drva. Za šest meseci toplog doma uz gas je potrebno 41.400 dinara, dok najjeftiniji ugalj košta 44.000 dinara, a grejanje uz TA peći, čak iako se pune samo noću i najnovije su serije, staje 46.900 dinara. Samo je najjeftinije i najnekvalitetnije drvo povoljnije od gasa i to svega 6.000 dinara.

Iz Agencije za energetiku kažu da, posle višestrukog smanjivanja cena nafte, a samim tim i prirodnog gasa, izuzetno postaje povoljno grejanje na ovaj energent. Uz to, potrošači ne moraju da se muče kao sa ugljem ili drvima i svakih nekoliko sati trče da dodatno lože prostor.

- Dodatna prednost grejanja na gas je komfor koji pruža - navodi se u računici Agencije. - Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj, od 44.000 do 50.000 dinara. Kao i građani koji se greju na pelet. U odnosu na prethodne godine, niže su cene gasa, lož-ulja i propan-butan gasa, a više struje, za koju se očekuje da će biti sve manje povoljna. Korišćenje lož-ulja i propan-butan gasa je povoljnije zbog mogućnosti vraćanja plaćene akcize.

Ova finansijska nelogičnost posledica je najviše svetskih promena cena prirodnog gasa, ali i poskupljenja domaćih energenata.

- Jako je čudno i vrlo neočekivano da uvozni energent koji je godinama održavan na visokoj ceni, od više od 400 dolara za 1.000 kubika, sada bude među najjeftinijima, ako ne i najpovoljniji - kaže Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. - Do krajnje nelogične situacije su dovele oscilacije na svetskom tržištu i veštačko obaranje cene nafte, pa se kod nas dešava da energent koji mora da pređe više hiljada kilometara bude mnogo povoljniji od onog koji sami proizvodimo. To je najbolji dokaz nesavršenosti tržišta i njene politizacije.

Prema rečima Vojislava Vuletića iz Udruženja za gas, nisu samo događaji u svetu uticali na ovu nesrazmeru u ceni.

- Gas svuda pojeftinjuje, ali struja ne poskupljuje nigde osim kod nas - kaže Vuletić. - Čak je poslednjih godina zastupljen trend pada cena električne energije. Tu politiku zapravo odobrava i kreira Agencija za energetiku, koja i određuje cene energenata.

Država poslednjih godina vodi politiku odvraćanja građana od korišćenja struje kao energenta za grejanje, što je svetski trend. Ipak, sa smanjenjem cene prirodnog gasa, grejanje je jeftinije samo onima koji gas kupuju direktno. Tako, svega je nekoliko toplana u Srbiji spustilo cene svojih usluga, iako kao osnovnu sirovinu koriste upravo prirodni gas, koji je od prošle godine pojeftinio oko 30 odsto.


UGRADNjA OKO 1.000 EVRA

Na gas se u Srbiji direktno greje oko 260.000 potrošača, od kojih je čak 250.000 domaćinstava. Negativna strana ovog energenta jesu troškovi ugradnje jer priključak košta različito od grada do grada, a u proseku staje 1.000 evra. Dodatni problem potrošačima gasa napravilo je ukidanje mogućnosti da se utrošeni gas plaća na dve rate, odnosno da se 63 odsto računa plati odmah, a drugi deo u letnjoj sezoni, kada se gas manje troši.