PROSEČNO srpsko domaćinstvo koristi 4.700 kilovat-sati godišnje, što je na nivou potrošnje u drugim zemljama Jugoistočne Evrope, ali višestruko više nego u EU. Razlozi za ovo leže u energetskom siromaštvu - pokazala je juče predstavljena studija na regionalnoj konferenciji "Energetsko siromaštvo", koja se pod pokroviteljstvom Evropske komisije održava u Sarajevu.

Kako je istaknuto na skupu, na kome su prisustvovale organizacije uključene u projekat "Održiva energetska strategija Jugoistočne Evrope" iz celog regiona zapadnog Balkana prosečno srpsko domaćinstvo troši 11,3 odsto ukupnih prihoda na račune za energente (struja, voda, gas).

- U Srbiji su, u poređenju sa prihodima domaćinstva, relativno visoki računi za korišćenje energije, čemu umnogome doprinosi neefikasan sistem grejanja, bez obzira na to o kom energentu je reč, i izuzetno loši građevinski preduslovi koji dovode do toga da se znatna količina energije rasipa kroz neizolovane zidove, lošu drvenariju, ali i stare električne uređaje - objašnjava Lidija Kesar iz beogradske organizacije "Fraktal" koja je juče predstavila studiju o energetskom siromaštvu za Srbiju.

Ipak, za razliku od drugih zemalja regiona, Srbija je kreirala sistem zaštite ljudi koji mogu da budu ugroženi po pitanju cene energenata, kroz Uredbu o energetski ugroženom kupcu.

GREJANjE

SAGOVORNICI "Novosti" iz Srbije i drugih zemalja regiona složni su u oceni da je neophodno sprečiti dalje produbljivanje energetskog siromaštva, ali ne samo kroz direktne subvencije, već da se ugrožena domaćinstva podrže i kroz uvođenje efikasnijeg sistema grejanja i mere energetske efikasnosti.