Preporučujemo dinarske kredite

Klijentima se uvek savetuje da se kreditno zadužuju u valuti u kojoj primaju platu, izjavila je FoNetu rukovodilac Odeljenja Pireus banke za upravljanje proizvodima Zorica Bošković i naglasila da građani, prema iskustvima te banke, najčešće uzimaju kredite za refinansiranje.

Pošto većina naših građana prima platu u dinarima, uvek preporučujemo dinarski kredit. To je razlika između keš kredita i kredita za refinansiranje, objasnila je Bošković.

Naša prepruka je da se uvek zadužujemo u valuti u kojoj primamo platu, ako platu primamo u dinarima, uzećemo i kredit u dinarima, rekla je Bošković.

Prednost dinarskog kredita je što za njega nije potreban obavezan depozit, kao što je to obavezno prilikom uzimanja kredita u evrima.

Građani se najčešće odlučuju za kredite za refinansiranje, precizirala je ona, zato što je većina građana već zadužena i neophodan im je dodatni keš, a on se može dobiti realizacijom svih obaveza u jednu mesečnu ratu.

Govoreći o kreditima za refinansiranje kao izlazu iz prezaduženosti, Bošković je rekla da takva vrsta kredita nudi mogućnost da se sve mesečne obaveze konsoliduju u jednu ratu.

U celom tom kreditnom aranžmanu čak možete dobiti i dodatni keš. Kredit za refinansiranje je dobar za nekoga ko je već zadužen i želi da ostvari mesečnu ratu i relaksira svoj budžet, istakla je Bošković.

Neophodno je da nam budu jasni osnovni elementi kreditne ponude i zato je preporuka Pireus banke da se građani uvek konsultuju sa ličnim bankarom koji će dati detaljan odgovor na svako pitanje, rekla je Bošković.

Prema njenim rečima, trebalo bi obratiti pažnju na valutu kredita, kamatu i troškove kredita.

Treba voditi računa da li je kamata fiksna ili promenljiva, kolika je vrednost tog promenljivog elementa i kojom dinamikom se on menja, napomenula je Bošković.

Ona je rekla i da bi trebalo proveriti troškove samog kredita i pratećih usluga kojima je uslovljeno dobijanje kredita, kako bi građani znali da li njihov kućni budžet može da izdrži ratu kredita.

Trebalo bi, savetuje Bošković, raspitati se i koji su uslovi za raskid ugovora o kreditu, da li banka naplaćuje naknade za raskid kredita i koji su rokovi za raskid ugovora.

Kod nekih ugovora, napomenula je ona, može se ugovoriti i premija osiguranja, ali se treba raspitati ko plaća osiguranje, koja su pokrića dogovorena i kakav je sam proces naplate štete.

Moramo dobro razumeti prava i obaveze koje preuzimamo ugovorom o kreditu, ali isto tako moramo voditi računa o pravima i obavezama banke, naglasila je Bošković.

Sam proces dobijanja kredita i isplate je jednostavan, ocenila je Bošković i precizirala da su klijentima neophodni izveštaj Kreditnog biroa, potvrda o zaposlenju i primanjima, lična karta i administrativna zabrana.

Kada je reč o štednji, Bošković je rekla da bi trebalo obratiti pažnju na sigurnost uloga i prihod koji se ostvaruje.

Sistem osiguranja obezbeđuje garanciju da će dinarska ili devizna novčana potraživanja, po osnovu štednje, tekućih računa i drugih bankarskih računa biti osigurana u iznosu od 50.000 evra, bez obzira na broj računa koje klijent ima u banci, objasnila je Bošković.

Ona naglašava i da se treba odlučiti da li se štedi u dinarima ili devizama, jer su kod dinarske štednje kamate nešto veće i ne plaća se porez na prihod od kamate, dok devizna štednja nudi niže kamatne stope, ali se plaća porez od 15 odsto.

Svako domaćinstvo trebalo bi da ima kućni budžet, koji će se sastojati iz dva elementa, iznosa raspoloživih sredstava na mesečnom nivou, kao i spiska troškova na mesečnom nivou, dinamiku troškova, čime bi se videlo da li i koliko novca preostaje za moguću štednju, rekla je Bošković.