Izveli radnike iz crne zone, punija i kasa države

RAST ekonomije, bolji rezultati inspektora za rad, koji su sivi i crni sektor uspeli da uvedu u legalne tokove i prijavljivanje sezonskih radnika, uslovili su da je nezaposlenost u Srbiji na najnižem nivou za poslednjih 10 godina. Dobri rezultati su, u stvari, u većini slučajeva samo statistički, jer nisu u pitanju nova radna mesta, već samo evidentiranje postojećih radnika, koje poslodavci do sada nisu prijavljivali. Svakako ne bi trebalo zaboraviti da je državna kasa zbog toga punija za poreze i doprinose.

Na osnovu prijavljenih potreba za zapošljavanjem, koje poslodavci ostavljaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao vodećoj instituciji u oblasti posredovanja, u cilju obezbeđivanja traženog kadra, u periodu od januara do avgusta ove godine, utvrđeno je da je najveće interesovanje između ostalog bilo za zapošljavanjem nekvalifikovanih, pomoćnih građevinskih radnika, šivača tekstila, prodavaca, zaštitara imovine - portira, bravara, kuvara, elektrozavarivača. Takođe, ekonomskih tehničara, medicinskih sestara, ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo, vaspitača, ekonomista za opštu ekonomiju bankarstvo i finansije, diplomiranih pravnika, doktora medicine, profesora razredne nastave.

Važna stvar je da su sezonski radnici konačno počeli da postoje vidljivi i za poslodavce. Međutim, oni su privremeni, što znači da će kako prođe žetva i završi se udarni period građevinske sezone, ovi radnici ostati bez posla.

- Od 1. marta do 30. juna ove godine, našim filijalama poslodavci su dostavili prijave za 414 osoba na poslovima u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane. Angažovano je 123 osoba sa liste, dok se po osnovu određenog broja dostavljenih prijava za zapošljavanje i dalje upućuju kandidati - kažu u NSZ..

U ovom periodu izražena je potreba za obezbeđivanje i 57 radnika u oblasti geodezije i građevine, kao što su zidar, armirač, tesar, pomoćni radnik, a zaposleno je 36 njih.

Najveći broj slučajeva zapošljavanja sa evidencije NSZ, u letnjim mesecima zabeležen je u sektorima prerađivačke industrije.

- Do rasta zaposlenosti je došlo prvenstveno u poljoprivrednim delatnostima, kod stanovništva starijeg od 55 godina, sa nižim i srednjim nivoom obrazovanja, i to uglavnom podrazumeva neformalnu zaposlenost - tvrde u ovoj instituciji.

Na listi tržišta rada je čak 94,2 odsto osoba koje ova služba svrstava u kategoriju teže zaposlivih. Tu su pre svega mladi do 30 godina, stariji od 50, žene, oni koji su proglašeni za višak zaposlenih, samohrani roditelji, kod kojih su oba roditelja nezaposlena, dugoročno nezaposleni i Romi.

- Rezultat je povećan broj ljudi koji su prijavljeni, koji uplaćuju doprinose državi, koji mogu da podignu kredit i da se nadaju budućnosti zato što su prijavljeni - kaže Aleksandar Vulin, ministar za rad. - Koliko ima onih koji su dobili potpuno nova radna mesta, to je pitanje za ministarstva finansija i privrede.