Nedeljko Terzić: Poderana reklama

LEPA, vitka, izvajana kao manekenka, dugokosa plavuša, primetna još sa razdaljine od nekih tridesetak metara, pa čak i za one sa zamašnom dioptrijom, stoji kao živa reklama. Povukla je poveći dim iz tanke cigarete, iz šoljice kapaciteta pola litre, gucnula je malo kafice, tako da se to nije ni čulo kao srk, a učinila je sve to sa očiglednim zadovoljstvom i čulnim užitkom. Ako neko pođe u butik u kojem radi, nehajno ostavlja cigaretu u tacnicu na kojoj je šoljica sa kafom, ulazi i prati mušteriju nekoliko koraka iza, odmeravajući je i procenjujući da li je ova spremna da nešto kupi. Ako se ništa ne dogodi, osim sleganja ramenima, kao negodovanje na cene, nastavak sledi napolju uz dalje ispijanje hladne kafice i ostatka cigarete.

Nedaleko od nje, stariji gospodin koji stalno namiče naočare što mu spadaju na vrh nosa, po svim pokretima i odnosu prema okolini i izlozima trgovinskih radnji, stopostotni je penzioner. Prilazi, zastaje ispred izloga, razvlači pogled sleva nadesno, gore i dole, a onda dubokim i prodornim pogledom merka mladu prodavačicu. Prva njena pomisao je da je ovo matori keša, retardirani pedofil, čim je tako guta svojim izbuljenim očima. Kanda neprijatna neka mušterija.

Vi radite ovde? Upita je. Da. Odgovori ona odsečno, kao u armiji ili ne daj bože u policiji na saslušanju. Svaki trgovac je najbolja reklama za svoju radnju. Reče joj. Tako bi trebalo! Odgovori mu ona. A da li je ovo sekend šop? Upita je. Šta vam pada napamet? U ovom butiku je sve strana roba iz uvoza, sve je firmirano i markirano. Ne držimo mi makar šta!

Pa što onda vi nosite nove farmerke pocepane na kolenima?