NOVI PRAVILNIK: U hleb od heljde ići će i heljda

DILEME kakav hleb jedemo i da li to odgovara onome što piše na deklaraciji, mogle bi da se reše novim pravilima propisanim za pekarsku industriju. Novi pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda koji će zameniti propis iz 1995. nedavno je usvojen, a njegova puna primena očekuje se za nešto više od godinu dana. Najvažnija izmena je što su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao - ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim...

Prema novim pravilima, koja će na snagu stupiti u januaru 2018. godine, ukoliko, recimo, ražani hleb nema u sebi minimum 70 odsto tog brašna, ne može se smatrati takvim hlebom.

- Ukoliko heljdin hleb nema u sebi 30 odsto heljde, ne može da se nazove heljdinim - objasnio je Nenad Vujović, načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije. - Prelazni rokovi su široki, a pravilnik na snagu stupa za nešto više od godinu dana, kada će biti na snazi u punoj formi i u tom periodu proizvođači moraju da se pripreme za postupanje po tom pravilnku. Postoji nekoliko odrednica u pravilniku koje su stupile na snagu odmah, pre svega kada govorimo o kvalitetu žita.

Vujović napominje da je cilj donošenja pravilnika da se prepoznaju standardi i odrednice koje će omogućiti da se ujednači kvalitet tih proizvoda.

- Ovaj pravilnik je usaglašen po pitanju kvaliteta sa propisima koji se primenjuju u inostranstvu i potrošačima i proizvođačima biće jasnije kako taj proizvod po pitanju kvaliteta treba da izgleda - rekao je Vujović.

U mlinskim i pekarskim udruženjima kažu da su očekivali da će predlog predmetnog pravilnika pre usvajanja biti razmotren na stručnim skupovima, koji bi se organizovali u Privrednoj komori Srbije i Vojvodine i regionalnim privrednim komorama, na kojima bi proizvođači brašna, hleba i testenina, posebno tehnolozi koji rade u tim firmama, ali i naučni radnici, imali priliku da daju konkretne primedbe i predloge na ponuđeni tekst.

- Umesto toga, pravilnik je usvojen "preko noći", a u kontaktima sa većim brojem proizvođača i stručnjaka za ovu oblast, utisak je da ima dosta primedaba i nedoumica oko njegovog sadržaja - kaže za "Novosti" Zdravko Šajatović, direktor novosadske "Žitounije".

- Iz tih razloga, pokušavamo da organizujemo široki skup na kome bi neki članovi radne grupe, koja je pisala pravilnik, imali priliku da iznesu suštinske novine koje donosi novi pravilnik, ali i da čuju, makar i sa zakašnjenjem, dileme i primedbe stručnjaka iz oblasti proizvodnje i naučnih institucija.