Kada će da pojeftini svinjetina

PRESTANAK plaćanja tovljenika po "živoj meri" i otvaranje granica za izvoz naše svinjetine u zemlje EU, odnosno prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge, kako za "Novosti" najavljuju stručnjaci i farmeri, trebalo bi da "umire" tenzije na tržištu ove vrste mesa u Srbiji. Ove mere, kako ocenjuje dr Ivan Radović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, mogle bi da budu usvojene vrlo brzo, pošto su, otkriva on, pravilnici o postupku ocenjivanja procenta mesnatosti već pripremljeni.

U Srbiji se, kako navodi Radović, godišnje proizvede i u klanicama preradi oko tri miliona tovljenika, teških između 85 i 120 kilograma, a u otkupu se tovljenici još uvek plaćaju po količini, odnosno "živoj meri", bez obzira na to koliki je procenat mesnatosti. Uz to, zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, tovljenici iz Srbije, pa i svinjsko meso, ne mogu da se prodaju na tržištu EU, a to dodatno podstiče "cenovne turbulencije".

- Imamo situaciju da je u EU pre dva meseca cena svinja skočila, a da je kod nas cena takođe porasla, jer se klaničari nisu mogli oslanjati na uvozno meso - objašnjava Radović. - Tovljenika u Srbiji, jednostavno, u ovom momentu nije bilo dovoljno, jer su mnogi proizvođači odustajali od tova, pošto nisu hteli da, sa cenom žive mere manjom od 130 dinara, proizvode gubitke.

Oni, koji su ostali u poslu, dodaje Radović, videli su svoju šansu, i svinje nisu hteli da daju budzašto, već su sačekali, pošto cena tovljenika sada "napreduje".

- Procenjujem da neće biti viša od 185 dinara po kilogramu žive mere - ukazuje Radović. - Ova situacija je još jednom pokazala koliko je važno imati stabilnu domaću proizvodnju, odnosno kako se ne može oslanjati na uvoz, bilo tovljenika, ili prasadi za tov.

"Turbulentnost" tržišta bi, kako kaže Radović, vrlo brzo mogla da bude značajno smanjena, jer bi i Srbija trebalo da se nađe u velikoj porodici zemalja koje tovljenike plaćaju po procentu mesa u polutkama, odnosno, na liniji klanja.

- Uz ovo, očekuje se i prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge, čime će našoj svinjetiti biti otvoren put u zemlje EU - navodi Radović. - Samim tim, naši poljoprivrednici, ali ne oni koji gaje svinje već oni koji proizvode svinje i tim poslom se profesionalno bave, imaće mogućnost da svoje proizvode plasiraju i van zemlje, ali i da povećaju produktivnost, odnosno, da dobiju jeftinije svinje sa većim procentom mesa. Naša prednost u ovom slučaju je jeftinija radna snaga, ali potrebno je tome pridodati savremenu tehnologiju gajenja, i uspeh u izvozu biće garantovan...

Ovakve najave raduju i Stipana Šarčevića, farmera iz Starog Žednika, koji godišnje na svojoj farmi sa 50 krmača proizvodi i u klanice plasira oko 1.000 tovljenika.

- Šta da vam kažem, ne smem ni da računam koliki sam gubitak imao zbog niske cene - govori nam Šarčević. - Gruba račinica kaže da je po tovljeniku gubitak bio između 2.000 i 3.000 dinara. A mi sami proizvodimo gotovo svu hranu. Zamislite kako je tek bilo onima koji su hranu morali da kupuju...


BUT - 600 DINARA?

STANjE na tržišti tovljenika, odnosno odnose ponude i potražnje, najbolje ilustruje primer Industrije mesa "Matijević". Ova kompanija, kako objašnjava njen vlasnik Petar Matijević, trebalo je u petak da preradi 800 tovljenika.

- Mi ih imamo samo 300 - ističe Matijević. - Samim tim, ponuda i potražnja formiraju cenu. Dok se ne izjednači sa uvoznom cenom od 220 dinara, neće se smiriti. A takva cena znači da but više neće moći da se kupi po ceni piletine, već će, siguran sam, koštati oko 600 dinara...