Gas za Srbiju u raljama politike

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA

Kojom će maršrutom u Srbiju stizati ruski gas posle 2019. godine - preko Baltika, Ukrajine ili cevima na dnu Crnog mora - pitanje je na koje je u ovom trenutku vraški teško odgovoriti. Razlog neizvesnosti je jasan - verovatnoća da ugovor "Gasproma" i Ukrajine za tri godine ne bude produžen velika je, pa bi magistralni gasovodi koji transportuju "plavo gorivo" iz Rusije bili zatvoreni.

Na pitanje sa početka teksta pokušao je da odgovori, krajnje hipotetički, potpredsednik ruske vlade Arkadije Dvorkovič, koji je nekoliko dana posle neuspelog puča u Turskoj rekao da se projekti sa Turskom i dalje nalaze na dnevnom redu.

- "Turski tok" nije odbačen i on je perspektivan - kazao je Dvorkovič.

Turski ministar ekonomije Nihat Zejbekči je takođe rekao da u Ankari računaju na gradnju "Turskog toka".

- Čak ni u vreme zahlađenih odnosa ovaj projekat nije bio odbačen i od njega obe zemlje mogu da imaju korist - objasnio je Zejbekči.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je optimistički najavio da bi uskoro mogli da se sretnu kopredsednici rusko-turske međuvladine komisije koji bi razgovarali o gradnji "Turskog toka". Ali, više se ne govori o četiri cevi nego samo o dve kojima bi se zadovoljile potrebe Turske i južnog dela Evrope. Na ruskoj obali Crnog mora infrastruktura je već gotova.

Analitičari za gas u Moskvi kažu da je Turska već propustila šansu da ima najveći "hab", to jest skladište gasa na jugu Evrope. Direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov smatra da će Turska dobiti samo jedan cevovod, a drugi je pod pitanjem i zavisi žele li ga južnoevropske zemlje.

- Prošle godine Rusija je dostavljala zapadnoj Evropi 64 milijarde kubika gasa. U Moskvi su tražili način da tu količinu transportuju i dalje, ali da se zaobiđe Ukrajina. Ako se napravi "Severni tok 2", koji bi snabdevao gasom i severnu Italiju, onda je jasno da prvobitni kapacitet "Turskog toka" nije više potreban - ističe Simonov.

U Moskvi su najviše zainteresovani za gradnju "Severnog toka 2", a pošto su u taj projekt direktno uključeni Nemci najveća je i šansa da se realizuje.

- Tranzit ruskog gasa preko Ukrajine je 20 odsto skuplji od onog preko "Severnog toka 2". Transportna tarifa po "Severnom toku 2" biće 2,1 dolar za hiljadu kubika na 100 kilometara, a kroz Ukrajinu 2,5 dolara - kazao je prvi čovek "Gasproma" Aleksej Miler.

A ako Ukrajina modernizuje svoju mrežu gasovoda tarifa će biti 4,6 dolara, što će biti dvostruko više od "Severnog toka 2". Aleksej Miler objašnjava da je "Severni tok" najkraći put od ruskih izvora gasa na Jamalu do severne Evrope. Dužina tih cevovoda iznosi 4.166 kilometara, dok je kroz Ukrajinu duža 2.000 kilometara.

Drugi cevovod "Severnog toka", koji bi, kao i prvi, bio položen na dnu Baltika povećaće dotok ruskog gasa, pa će godišnje tamo stizati ukupno 110 milijardi kubika "plavog goriva". U konzorcijumu "Severnog toka" su, pored "Gasproma" i nemačke kompanije E.ON i Wintershall, kao i britansko-holandski "Šel", austrijski OMV i francuski ENGIE.

Projektu "Severni tok 2" protivi se osam zemalja koje smatraju da drugi cevovod predstavlja - geopolitičku opasnost. To su Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Slovačka, Rumunija i Mađarska. Tako da će o sudbini dotoka gasa iz Rusije u Evropu odlučivati ne samo ekonomski, već i politički razlozi.

Srbiji ostaje da čeka. Posle kraha "Južnog toka" sve druge varijante su manje povoljne, a više riskantne.

"JUG" NAM JE BIO NAJJEFTINIJI

DOMAĆI stručnjaci slažu se da je najisplativija gasna ruta za Srbiju bila stopirani "Južni tok", pa naša zemlja priželjkuje bilo kakvu sličnu trasu.

Vojilav Vuletić, iz Udruženja za gas, objašnjava da jedino u planu gasovoda "Južni tok" Srbija ne bi morala da plaća tranzitne takse.

- Srbija je od toga što bi bila tranzitna zemlja u "Južnom toku" trebalo da zarađuje godišnje 200 miliona evra - kaže Vuletić. - U svim ostalim trasama gasovoda mi smo krajnja destinacija, pa bismo morali drugima da plaćamo tu taksu. Što se tiče otopljavanja odnosa između Rusije i Turska, to je još na dugom štapu.

I Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije, misli da smo propustili priliku da postanemo zemlja "gasnog čvorišta" za Evropu.

- Srbija sigurno neće odlučivati o pravcu novog cevovoda i jedino što može da uradi jeste da čeka - kaže Savić. - Pitanje je da li ćemo moći da platimo tranzit do naše zemlje, bilo da se izgradi "Severni tok 2" ili "Turski tok".

M. L. J.