Višak žita 1,5 miliona tona

ŽETVA pšenice, na oko 600.000 hektara u Srbiji, gotovo da je privedena kraju i "skinuto" je oko tri miliona tona zrna, tako da će se, kako je "Novostima" potvrdio prof. dr Srbislav Denčić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ova godina dugo pamtiti - kao rekordna.

Rod je, kako navodi Denčić, za oko 20 odsto veći nego prošle godine, a prosečan prinos po hektaru je dostigao pet tona, što se do sada nije događalo.

- Imamo interesantnu situaciju, jer je godina bila odlična za pšenicu, a kako stvari stoje, i mnogi poljoprivrednici su svom žitu dali sve što mu je potrebno, i zaštitu i prihranu - ističe Denčić. - Zanimljivo je što, i pored toga, nemamo mnogo njiva na kojima je prinos premašio 10 tona po hektaru, ali, sa druge strane, prinos veći od osam tona postao je, bar u Vojvodini, gotovo uobičajen. Onaj, ko je ove godine požnjeo šest tona gotovo da se može izjednačiti sa poljoprivrednicima koji u redovnim godinama "skinu" samo tri tone...

Sa ovakvim rodom, kako procenjuje Denčić, Srbija će imati i više nego dovoljno pšenice za svoje potrebe, a velika količina će preostati i za izvoz.

- Potrebe Srbije za konzumnom pšenicom su oko 1,3 miliona tona - navodi Denčić. - Kao semenska, koristi se, svake godine oko 120.000 tona, ali ove godine će, sigurno, dosta pšence biti iskorišćeno i kao stočna hrana. I pored toga, mislim da će, kada se uzme u obzir da su nam prelazne zalihe između 300.000 i 350.000 tona, na stranim tržištima biti ponuđeno i više od 1,5 miliona tona naše pšenice.

CENA SPORNA

U PRIČI o odličnom rodu, prema zakonu ponude i potražnje, pojavio se problem - cene.

Pšenica se, naime, otkupljuje za nešto više od 14 dinara po kilogramu, a ratari smatraju da nemaju zaradu ako je prodaju za manje od 18 dinara.