Put svile i Srbija

KINA kao centar privrednog razvoja na Istoku ima poteškoće da zadrži dugoročni privredni rast. U vremenu velikih geopolitičkih i geoekonomskih rizika, Kina svojim ekonomskim i društvenim reformama utiče na globalno finansijsko tržište.

Srbija i Kina imaju potpisano strateško partnerstvo iz 2009. godine. Srbija je prva iz centralno-istočne Evrope koja je potpisala ovaj dokument i ključna je zemlja za kineske investicije u jugoistočnoj Evropi. Takođe je u planu formiranje srpsko-kineske poslovna komore.

Kina pravi projekat pod nazivom "Novi put svile". Ovaj megaprojekat je vredan 13 milijardi dolara. U njemu učestvuje 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Trgovinska razmena Kine i 16 evropskih zemalja je oko 60 milijardi dolara. Kina već nekoliko godina razvija dva koridora za povezivanje s Evropom.

Prvi koridor je "Jedan pojas, jedan put" ili "Novi put svile". Ovo je kopneni put koji se sastoji od brze železnice velikog transportnog kapaciteta. Startna pozicija koridora je unutrašnjost Kine, a zatim, kroz centralnu Aziju, severni Iran i Tursku, preko Istanbula, ulazi u Evropu.

Ova trasa će dopuniti put koji već ide preko Rusije i Belorusije. Ovo će sigurno biti brži put, jer je bivši Sovjetski Savez koristio širi standard koloseka (1,52 metra) od širine koloseka u Evropi (1,43 m), pa je bio potreban pretovar robe. Da bi ovakav način transporta bio isplativiji od pomorskog, potrebno je da svaki kontejner koji se prevozi železnicom bude u vrednosti preko milion dolara, što znači da će se prevoziti isključivo sofisticirani industrijski proizvodi.

Drugi koridor je morski put. Polazi od Istočnog kineskog mora, preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, pa sve do luke Pirej. Ovim putem će se prevoziti luksuzna roba i roba široke potrošnje. Oba kraka "Novog puta svile" vode preko Balkana. Tu Srbija dobija značaj na polju globalne trgovine, kao centar za logistiku u ovom delu Evrope. Jedan od segmenata ove priče je i potpisivanje izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta.

Kineska razvojna banka i kineska nacionalna banka su zainteresovane da podrže neke projekte u Srbiji. Privredi Srbije su potrebne nove investicije i nove tehnologije, kao i tržište gde će se proizvedena roba plasirati. Na ovaj način se otvaraju nove perspektive u vidu dodatnih investicija, obnove infrastrukture, tranzitne mreže koja može pojeftiniti domaći izvoz i na kraju porasta domaćeg BDP.

"Hestil" je dobio kredit od kineske banke u iznosu 600 miliona dolara za investicije i obrtna sredstva koja je jednim delom investirao u kupovinu "Železare Smederevo". Ideja je da se od "Železare Smederevo" napravi najkonkurentnija čeličana u Evropi. Treba napomenuti da je Kina najveći svetski proizvođač čelika i da drži polovinu svetske proizvodnje.

"Železara Smederevo" je izgrađena na Dunavu koji joj obezbeđuje vodu neophodnu za izradu čelika i omogućuje jeftin transport rude i finalnih proizvoda. EU ima cinizam prema Srbiji, koga ne može da se tako lako reši. "Novi put svile" koče neki moćnici iz EU jer im dolazak konkurencije razbija monopol u ovom delu Evrope.

Kina sa novim rukovodstvom postaje ključni partner EU i SAD. Ona je članica ekonomskih grupacija ASEAN i BRIKS. U međunarodnim odnosima, morate da posegnete za reformama ako želite da postignete važan strateški cilj, a to je visok tempo privrednog razvoja i napretka. Posmatrano na globalnom nivou, nacionalni i ekonomski interesi su ključni za svaku zemlju i njen privredni razvoj. Svaka zemlja ulaže napore da popravi svoj privredni razvoj. Najbitnije za budućnost Srbije je da privreda radi!