Imamo magnet za strane ulagače

AUSTRIJSKA kompanija "Efko" pre samo nekoliko dana zapretila je nadležnima u Beču da će poslovanje preseliti u - Srbiju. I to zato što tu plantažu krastavaca angažovanje sezonskih radnika košta više nego konkurenciju u susednoj Nemačkoj, a kamo li one negde istočnije. Dok austrijski poslodavac pokušava da se izbori za lakše uslove poslovanja u svojoj domovini i konkurentniji položaj u Evropi, srpski radnici teško da se ne pitaju da li su njihova, očigledno niska primanja, i izbegavanje osiguranja zaista glavni adut u privlačenju investitora.

Ako pitate državne institucije, kojima je zadatak da u Srbiju svake godine "dokapa" dve milijarde evra stranih ulaganja, odgovor je jasan - ne.

- Trošak radne snage igra bitnu ulogu u radno-intenzivnim investicijama, sa velikim zapošljavanjem i obimom proizvodnje, a brojne su investicije koje smo privukli gde je to sekundarna stvar - kaže Aleksandar Miloradović, savetnik u Razvojnoj agenciji Srbije.

- Srpska radna snaga nije najjeftinija u regionu, pa čak i kada se uporedi sa nekim susednim EU zemljama tipa Rumunije. Mi i dalje imamo sezonske radne migracije iz tih zemalja. Investitori ne traže najjeftinije radnike već "najbolje za te pare". Tada se gleda nivo tehničke pismenosti koji radnici imaju, sposobnost da savladaju nove procese, poznavanje jezika i druge kvalifikacije, i to je ono što mi promovišemo kada kažemo da imamo "best baj" kvalifikovanu radnu snagu u regionu. Mnogi od investitora ističu da u Srbiju nisu morali da presele nikog osim direktora kompanije koju su osnovali.

Strane kompanije, kažu nadležni, analiziraju čitav paket usluga. Od ažurnosti državne uprave, političke stabilnosti, poreskih opterećenja, do složenosti procedura i obrazovanosti kadra.

- Mi tu imamo možda i najbolju moguću ponudu u regionu Jugoistočne Evrope. Na "Duing biznis" listi Svetske banke Srbija je napredovala za 32 mesta i nalazi se na 59. mestu od 189 ocenjivanih ekonomija - napominje Miloradović. - Srbija je druga na listi evropskih zemalja po otvorenim radnim mestima iz stranih direktnih investicija u prošloj godini, po istraživanju renomirane kompanije "Ernst i Jang" o atraktivnosti evropskog tržišta za investicije. Na istom istraživanju Srbija je i jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije u evropskoj proizvodnoj industriji.

Austrijski "Efko" nezadovoljan je jer su socijalni troškovi za sezonske radnike u njegovoj domovini za trećinu veći nego u Nemačkoj. Beračima mora da plaća i penzijsko osiguranje. Činjenica je da i poslodavci u Srbiji, makar Zakon o radu tako propisuje, moraju da plaćaju doprinose. Većina, međutim, izbegava ovu obavezu, a berači godinama unazad, od Vojvodine do juga Srbije, mogu da računaju samo na golu nadnicu. Od 1.000 do 2.000 dinara dnevno.

- Sezonski rad potpada pod privremeno - povremene poslove. Traje 15 dana pa do nekoliko meseci - objašnjava Zoran Bikilić, zadužen za kadrovske i pravne poslove u agenciji "Trenkvalder". - Na jednom radnom mestu, poslodavac na ovaj način ne može da angažuje radnika duže od 120 dana godišnje. Poslodavac je obavezan da isplaćuje sve poreze i doprinose. Ukoliko bi ih zaposlio preko nas, morali bi sve to da podmire. Moguće da zato i ne angažuju mnogo. Moguće da da ih angažuju direktno baš zato da bi mogli da izbegnu plaćanje ovih obavzeza.

Troškovi osiguranja su znatno manji za one kojima posao mogu da završe i studenti. Mladi do 26 godina se zapošljavaju preko omladinskih zadruga. Pozicija, kažu, ima više nego kandidata.

- Na 10.000 plate poslodavca student košta 12.787 dinara, a nezaposleni za, koga plaća sve troškove, skoro 18.000 dinara - kažu u Omladinskoj zadruzi "Bulevar". - Doprinosi za PIO su četiri odsto, a za zdravstveno dva odsto. Ove godine i ne traže za rad na njivama. Studenti tu nisu najbolji izbor. Ne mogu da rade u junu zbog ispita i nemaju svi iskustvo u tom radu. Zato im je lakše da angažuju berače koji se samo time bave. Ove godine je ekspanzija za rad u kol centrima i velika je ponuda poslova u ugostiteljstvu.

PODSTICAJI KAO U EVROPI

Strani investitori u Srbiji mogu da računaju i na podsticaje, koji ukupno gledano ne smeju da pređu polovinu vrednosti ulaganja. Ista pravila važe i u ostatku Evrope. Ugovorom se definišu sve obaveze investitora, baš kao i države.

- Subvencionisani investitori su dužni da održavaju zadati broj zaposlenih tri, odnosno pet godina, počev od trenutka postizanja zaposlenosti na koju su se ugovorom obavezali - objašnjava Aleksandar Miloradović, savetnik u Razvojnoj agenciji Srbije. - Sve to vreme projekat je pod nadzorom države, a investitor u obavezi da šalje izveštaje, kako svoje tako i one nezavisnih revizorskih kuća. Takođe, sve to vreme država ima deponovanu bankarsku garanciju na ukupan iznos dodeljenih sredstava, koja se može naplatiti u slučaju da zadata zaposlenost opadne.