Kose rod pljačkašima

TREBALO bi da to urade i ostali, pa niko više ne bi sejao na državnim ili tuđim njivama... Ovako odluku opštinskih vlasti Novog Bečeja da sa parcela u državnom vlasništvu "skinu" rod pšenice i kukuruza ocenjuju poljoprivrednici i stručnjaci. A tim stopama krenuli su i u Somboru i Irigu i drugim vojvođanskim oštinama, koje imaju mnogo više nelegalno zaposednutih parcela. Neki agrarni stručnjaci procenjuju da je čak polovina zemljišnog fonda u nelegalnom posedu!

Odbornici Skupštine grada Sombora doneli su odluku o skidanju sa oko 2.000 nelegalno zaposednutih hektara pod pšenicom. Član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Jovan Keča kazao je da je odluka bila neophodna jer je žetva već počela. Opština Irig prva je sremska opština koja je počela da skida takvu letinu. Žito sa oko 200 hektara koji nisu izlicitirani već je požnjeveno.

- Prvo smo na oglasnoj tabli u opštini istakli da se jave ljudi koji nisu platili zakup, zatim smo oglasili da tražimo kombajnere i skladišni prostor, i posle svih tih mera, počeli smo sa žetvom hlebnog zrna - kaže Stevan Kazimirović, predsednik Opštine Irig.

Poljočuvarska služba je danonoćno obilazila parcele pod pšenicom od 15. juna, kako se uzurpatori ne bi tajno prikrali na njivu i obavili žetvu.

- To su dve parcele, jedna od 98 hektara i druga od 28. Radilo je ukupno šest kombajna. Uključili smo sve svi, i članovi Opštinskog veća i ja. Obavestili smo i policiju, jer je bilo pretnji od uzurpatora, ali sve se dobro završilo - kaže prvi čovek opštine.

Pšenica koja je skinuta nalazi se u skladištu u Sremskoj Mitrovici. Po zakonu, lice koje je neovlašćeno koristilo može da je preuzme, ali da pre toga plati zakup zemljišta i troškove žetve, u suprotnom lokalna samouprava je prodaje i novac uplaćuje na račun otvoren za zakup državnog zemljišta.

U celoj Srbiji, kako se procenjuje ovakve, nelegalno zaposednute zemlje je više stotina hiljada hektara. Branislav Gulan, iz Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da u našoj zemlji ima oko 5,21 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, obradiva su 4,2 miliona hektara.

- Prema poslednjem popisu iz 2012. godine, zvanično se obrađuje 3,35 miliona hektara. Blizu milion hektara se ne obrađuje, odnosno nalazi se u parlogu. Država u svom vlasništvu ima oko 830.000 hektara, od kojih u Vojvodini oko 80 odsto. Neke procene idu i do toga da polovina ovog zemišta - uzurpirana. Precizan podatak, međutim, niko ne može da da. Ali siguran sam da se to u opštinama jako dobro zna i da je potrebna samo dobra volja da se taj problem reši - kaže Gulan.

Sličan stav po pitanju dobre volje ima i Đorđe Bugarin, agrarni analitičar i dugogodišnji sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine.

- Pozdravljam svaku odluku koja ide u pravcu naplate od uzurpatora državnog zemljišta - jasan je Bugarin.

PRODAJU DRŽAVNU ZEMLjU

UZ uzurpaciju, Gulan ukazuje i na problem prodaje državnog zemljišta, koja je zakonom zabranjena.

- Do nje je došlo kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji, u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara - ogorčen je Gulan. - Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje. Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini.