Srpske sorte sade Kinezi i Japanci

E, LAKO je bilo mom ocu... Kad je birao seme, samo je odlazio u zadrugu i kupovao ono što je stiglo sa Insitituta u Novom Sadu. A ja, treba da biram između 100 proizvođača, a svaki je, kažu, bolji od drugih - ovako, pomalo se šaleći, na pitanje o izboru semena odgovara Marko Milin, iz Mošorina, ratar koji na oko 70 hektara gaji kukuruz, pšenicu, soju i suncokret.

Kako objašnjava Milin, poslednjih godina se odlučuje samo za domaće seme pšenice. Kukuruz mu je "Pionirov", a sa sunckoretom i sojom još uvek eksperimentiše...

- Za sada sam zadovoljan ovakvim izborom, ali, ne znači da ću ostati na tome i dalje - objašnjava Milin. - Naravno, ako se pokaže da neki hibrid daje bolje rezultate, menjaću.

Slično Milinu, razmišlja većina ratara u Srbiji, tako da je, kod najznačajnijih ratarskih kultura udeo domaćeg semena znatno opao. I to je, međutim, slažu se stručnjaci, uspeh, jer je međunarodna konkurencija u mnogim zemljama nacinonalne semenske kuće i semenarske institute jednostavno - ugasila.

- Država bi morala da preduzme sve neophodne korake, naravno u okviru mogućnosti koje donosi otvaranje granica, da sačuva domaću semensku proizvodnju - ocenjuje Milan Prostran, agrarni analitičar.

Nažalost, kako kaže Prostan, neke od instituta, pre svega u centralnoj Srbiji, izgubili smo, ali, novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a takođe i Institut za kukuruz u Zemun Polju, i Institut za voćarstvo u Čačku rade.

- Treba da očuvamo ove institute po po svaku cenu - odlučan je Prostran. - Instituti koji su se bavili proizvodnjom semena, u okolnim zemljama, zatvoreni su još početkom osamdesetih godina, ali, naše semenaske kuće su, i pored toga, nastavile da se razvijaju, i stekle su zavidan ugled. Uz borbu sa konkurencijom na domaćem tržištu, naše seme se probilo i na strana tržišta, pa i na ono najzahtevnije, tržište EU...

Sa konkurencijom se, inače, za sada, najbolje nose proizvođači semena pšenice, pošto domaće seme još uvek drži udeo veći od 60 odsto na našim njivama.

- Naše sorte su uspele da se izbore, pre svega kvalitetom - kaže prof. dr Srbislav Denčić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. - Strana konkurencija se pojavila sa visokoprinosnim sortama, ali, slabijeg kvaliteta zrna, koje je gotovo u nivou stočne hrane, tako da se poljoprivrednici opredeljuju za njih, jer se naša pšenica, još uvek, ne plaća po kvalitetu. Kada se bude plaćao kvalitet, situacija će sigurno biti drugačija.

Semenom sunckoreta koje proizvodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, izračunali su statističari, zaseje se svaki osmi hektar pod ovom uljaricom u svetu. Kod nas, međutim, kako kaže dr Siniša Jocić, sa ovog instituta, domaće seme zauzima samo 15 odsto površina.

- Stigli smo i na najzahtevnija tržišta, pa čak i ona egzotična, kao što su Kina i Japan, a probijali smo se samo kvalitetom - kaže Jocić. - Izgleda da to za naše poljoprivrednike ipak nije dovoljno.

Sa kukuruzom situacija je drugačija. Prema rečima dr Gorana Bekavca, takođe sa Instituta u Novom Sadu, najveći udeo, ove sezone, na našem tržištu zauzimaju hibridi "Pionira".

- Situacija se menja iz godine u godinu, a naša kuća drži treće mesto po zastupljenosti - objašnjava Bekavac. - Drugu poziciju drže kolege iz Zemun Polja, tako da, u konkurenciji tridesetak semenskih kuća, sa vrlo visokim budžetima, mi iz Srbije imamo solidnu poziciju. Tim pre, što naš kukuruz završava na mnogim svetskim tržištima, od zemalja EU, preko Ukrajine i Rusije, do Irana, koji je trenutno najveći kupac.

STRANCI I KONTROLA

PRVI put se strano seme, u tadašnjoj SFRJ, kako se priseća Prostran, pojavilo početkom osamdesetih godina, i to u Slavoniji.

- Posao je dogovoren sa "Pionirom" a sve proizvodeno seme je, prema ugovoru, moralo da bude izvezeno - navodi Prostran. - O tome koliko je to bilo značajno, govori i to da je na čelu komisije za kontrolu, bio predsednik savezne vlade. Kasnije su, malo pomalo, stranci ulazili sve više, a sada kod nas proizvode ozbiljne količine svog semena, na oglednim poljima...