ONI nemaju ispravnu pijaću vodu u gradskom vodovodu, nisu priključeni na kanalizacionu mrežu, svaka veća kiša im poplavi kuće, jer ne postoji dobar sistem za odbranu od poplava, a njihovi opštinski funkcioneri sebi razrezuju veće plate. Istovremeno, sve manje novca izdvajaju iz opštinske kase da bi rešili osnovne životne probleme svojih sugrađana zbog kojih i imaju to zaposlenje. Ovo je suština problema sa kojima se susreću građani širom Srbije, na šta je ukazala analiza Fiskalnog saveta.

- Kapitalni rashodi realno su smanjeni na lokalnom nivou za 50 odsto od 2008. do 2105. godine, dok je povećanje rashoda na zarade od 2009. do 2015. bilo 25 odsto, umesto zakonski propisanih 6,5 odsto, što je posledica povećanja plata preko zakona ili dodatnog zapošljavanja - ističe Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Učešće plata zaposlenih u ukupnim rashodima opština i gradova najveće je u Novom Pazaru, čak 41 odsto, a najmanje u Čajetini - sedam procenata. U proseku, od svega što opštine uknjiže kao rashod, oko 23 odsto odlazi na plate. S druge strane, čak 80 odsto vodovodnih sistema u Vojvodini nije sasvim ispravno, dok je svega 60 odsto domaćinstava u Srbiji priključeno na kanalizacionu mrežu.

- Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj lokalni nivo vlasti u drugoj deceniji 21. veka i dalje ne uspeva građanima da obezbedi dostupnost osnovnih usluga u skladu sa svojim nadležnostima - navodi se u najnovijoj analizi Fiskalnog saveta. - Stanovništvo u mnogim gradovima i opštinama nema pristup pijaćoj vodi zadovoljavajućeg kvaliteta, poput Zrenjanina, Požarevca, dok su neki važni segmenti komunalne infrastrukture, poput kanalizacione mreže, sistema za odbranu od poplava, prečišćavanja kanalizacionih voda, prereda smeća i dalje u početnim fazama razvoja, što je nedopustivo.


Tako je, na primer, oko 70 odsto kontrolisanih centralnih vodovodnih sistema u centralnoj Srbiji ispravno, a u Vojvodini tek oko 16 odsto, dok je broj domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu u 2014. godini iznosio oko 60 odsto ukupnog broja domaćinstava, naspram evropskog proseka od preko 80 odsto.

Kao dodatna ilustracija nedopustivo niskog kvaliteta lokalne infrastrukture može poslužiti i podatak da u Srbiji postoji veoma mali udeo prečišćenih otpadnih voda u ukupnom ispuštanju (tek 10 do 15 odsto), dok se u EU gotovo sva otpadna voda prečišćava.

- Ovo su samo neki od gorućih problema koji nedvosmisleno pokazuju da lokalni nivo vlasti u Srbiji godinama investira manje nego što je potrebno za ostvarivanje zadovoljavajućeg stanja i kvaliteta pripadajuće infrastrukture i samim tim kvaliteta života stanovništva - naglašava Fiskalni savet i dodaje da bi povećanje investicija lokalnih samouprava moglo da doprinese ravnomernijem regionalnom ekonomskom razvoju.

NADUVAVAJU PRIHODE

Nikola Altiparmakov ističe da sve veći broj opština gomila “docnje i naduvava” prihode kako bi prikrile nedostatak sredstava. Objašnjavajući da država u procenama svojih prihoda pogreši tri do četiri odsto, a u Kragujevcu realizacija prihoda je za 35 odsto manja od plana. U Nišu i u Bačkoj Topoli su prihodovali za 29 odsto manja od plana, a u Majdanpeku je manjak 25 odsto. Fiskalni savet procenjuje da opštine i gradovi imaju već 10 milijardi dinara nagomilanih kašnjenja.