Voja Marjanović: Subotica kao nova stranica

HRVATSKA je pre Srbije postala članica Evropske unije, pa se na neki način osilila ili osetila potrebu da pokaže svoju "političko strategijsku moć" time što je stala na put svojim najbližim komšijama da i oni uđu u EU, navodivši da nisu ispunili uslove da bude otvoreno famozno poglavlje 23.

Međutim, odmah posle ovako strogog ponašanja prema Srbiji za razliku od mnogih drugih članica Evropske unije, u Hrvatskoj počinje užareni politički nemir, pa smo očevici da pada vlada, da se traži ostavka premijera Oreškovića, da je uvređen Karamarko i da postoje silne trzavice između HDZ i CDI. Hrvatsku političku euforiju i "strogo ponašanje" prema njoj Srbija nije dramatično shvatila jer su slični sukobi, netrpeljivosti, malicioznosti i surevljivosti odavno bili prisutni među Srbijom i Hrvatskom, koje s pravom nazivamo dvema najvažnijim državama u regionu zapadnog Balkana.

Spor između Hrvatske i Srbije je ipak ovih dana srećno okončan. Politika ume da bude i mudra, ali i pravedna i poštena. Rešenje da se bilateralnim odnosima između Srbije i Hrvatske spuste tenzije reši nastali spor zbog nekih pitanja "neodgovornog ponašanja" Srba rešeno je susretom hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i srpskog premijera Aleksandra Vučića. Njihov razgovor je pomeren iz Zagreba i Beograda i smešten u prostor Vukovara, Dalja, Subotice i Vojvodine. Raspravljalo se o brojnim pitanjima hrvatskog i srpskog naroda: o nacionalnim manjinama, nestalima u toku rata, povratku izbeglica u Hrvatsku, otvaranju arhiva, zatim o rehabilitaciji Stepinca i o najnovijem "povampirenju" ustaštva...

Oba državnika su decidirano izjavila da su protiv svake vrste verske i nacionalne diskriminacije kao i protiv totalitarističkog društvenog uređenja od fašizma - do komunizma.

Posle boravka u Vukovaru, Dalju i posete legata - kuće našeg proslavljenog Milutina Milankovića, usledila je, kao kruna, Subotička deklaracija, koja, po rečima predsednice Kitarović, nije bila tendeciozno zakazana već se rodila spontano kao izraz demokratske, komšijske i humane saradnje dva naroda. Najzad, sve se završilo u najboljem redu, mirno i razumno, bez obzira na to što su mediji pokušavali da i ovakav način bilateralnog komuniciranja dovedu u vezu sa nonšalantnom zaljubljenošću premijerke Kitarović u Tomsonovu muziku.

Naš premijer je Subotičku deklaraciju doživeo takođe srećno, pogotovo posle "crvenog slova" u ekonomskoj saradnji naše zemlje i prijateljske Kine povodom konačnog rešenja za smederevsku Željezaru.

Možda i ovaj julski dan u Subotici valja zaokružiti kao važan datum u kalendaru kad su u pitanju srpsko-hrvatski odnosi. Zbog budućnosti.