ŽELEZARA jeste najveći kineski projekat u Srbiji, ali sigurno nije jedini. Osim čeličane, kompanijama iz Kine za oko su zapali i RTB "Bor", "Petrohemija", "Budimka", a zainteresovani su i za još nekoliko domaćih firmi. U 22 sporazuma koje su srpska i kineska strana parafirale, navedeni su obrisi buduće saradnje, među kojima je najznačajnija izgradnja auto-puta od Surčina do Obrenovca. U planu je i izgradnja logističkog centra u Beogradu, u koji bi stizala roba iz Kine, a koja bi se iz srpske prestonice distribuirala širom Evrope.

Vladimir Krulj, vanredni profesor Univerziteta u Luvenu i savetnik u Vladi Srbije, ističe da prvi efekti vrlo intenzivnih razgovora između najviših predstavnika Kine i Srbije jasno govore u prilog tezi da velika Kina ozbiljno računa na Srbiju kao partnera na trasi budućeg novog "puta svile" - koji kao osnovni cilj ima snažan prodor kineske ekonomije na evropsko tržište.

- Ukoliko bi se realizovali ovi projekti, nivo angažovanja kineskih kompanija u Srbiji bi mogao da dostigne više milijardi evra, što bi bila odlična osnova za veoma dinamične stope privrednog rasta u narednim godinama u Srbiji - smatra Krulj. - Tako da stope privrednog rasta od 4 do 5 i više odsto narednih godina postaju realnost. Potencijal saradnje sa kineskim kompanijama otvara ozbiljnu perspektivu da Srbija narednih godina postane jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope. Kineske kompanije izrazile su interesovanje i za izgradnju elektrane koja bi radila na otpad, kao i za izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda. Kineska strana je zainteresovana i za izgradnju luke nedaleko od "Pupinovog mosta" na Dunavu, u koju bi bilo uloženo oko 300 miliona evra. U sferi interesovanja kineskih partnera su i izgradnja kargo-centra, ulaganja u industrijske zone, kao i u poljoprivredu.

Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma potpisalo je dva sporazuma sa rukovodstvom NRK. Kako je za "Novosti" ispričao srpski ministar Rasim Ljajić, parafiran je sporazum "Put svile", koji podrazumeva, u formalnom smislu, saradnju u oblasti elektronskog poslovanja, internet-trgovine, razvoja digitalne ekonomije i saradnja sa našim fakultetima u oblasti IT sektora.

Kostolac

- To, praktično, znači da oni nameravaju da logistički centar kompanija iz Kine, koje se bave internet-trgovinom, bude u Beogradu - objašnjava Ljajić. - Tako, kada odavde naručite robu, ona će stići za dva dana iz luke Pirej.

Kineska kompanija "Liten" je nedavno uputila menedžmentu Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" pismo o namerama za strateško partnerstvo sa najvećim srpskim rudnikom bakra i zlata. "Liten" je spreman da investira između 350 i 400 miliona dolara u otvaranje novih rudnika iz sastava RTB. Zauzvrat, kineska kompanija očekuje manjinski udeo vlasništva u Boru, kao i odgovarajući broj mesta u menadžmentu borske kompanije. "Liten" je, pre svega, zainteresovan za otvaranje rudnika bakra "Cerovo", za koji je Unapred pripremljenim planom reorganizacije RTB i ostavljena mogućnost izdvajanja iz sastava borske kompanije u jedinstveno pravno lice. Uz to, Kinezi su ponudili i dodatna sredstva za izgradnju rudarskih postrojenja, ali i kupovinu neophodne mehanizacije.

Ukoliko bi došlo do otvaranja "Cerova", proizvodnja u RTB bi bila gotovo duplirana! Na taj način, potpuno bi se popunili svi prerađivački kapaciteti nove topionice i dostigla projektovana produkcija od 80.000 tona bakra godišnje.

Budimka


EVROPSKA SPONA

- Kina razvija dva dodatna koridora za povezivanje sa Evropom - kaže Krulj. - Prvi je kopneni i čine ga brze železnice velikog transportnog kapaciteta, koji polazi iz unutrašnjosti Kine, preko severnog Irana, Turske, pa iz Istanbula ulazi u Evropu preko Balkana, a drugi je morski, iz Istočnog kineskog mora, Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal, do Mediterana i luke Pirej. Oba ova pravca prolaze preko Srbije, i to predstavlja veliku šansu za našu zemlju da postane veliki logistički centar za robu koja se prevozi iz Kine za centralnu Evropu i dalje.

POVOLjNIJI KREDITI

KAKO ministar Ljajić objašnjava, Ministarstvo trgovine potpisalo je i sporazum sa Eksim bankom, koja inače kreditira sve projekte koje Kina finansira u Srbiji.

- Trebalo bi da nam omoguće da konkurišemo kod njihove banke za povoljne kredite, kada se rade projekti iz oblasti turizma i telekomunikacija - ističe Ljajić. - Uz to, takve kredite mogli bi da koriste i naši poslovni ljudi koji bi izvozili robu u Kinu. Do nas će biti samo da uradimo te projekte i da pregovaramo oko uslova kredita.

Ministar Ljajić se nada da bi ti krediti trebalo da budu povoljniji u odnosu na one koje daju drugim državama, jer samo tako, kako kaže, ima smisla uzimati ih.