Naš kupac veruje u mejd in Srbija

NA rafovima srpskih trgovina, u proseku, trećina robe je iz uvoza! U trgovinskim kućama, gruba istraživanja pokazuju da oko 70 odsto ponude čini roba iz domaćih proizvodnih pogona, mahom svežeg povrća i voća, mlečnih i mesnih proizvoda, konditora, sokova... Inostrani proizvodi dominiraju kod aparata i kozmetike.

Da li su građani upoznati odakle potiču proizvodi koje svakodnevno konzumiraju. Da li su danas, recimo, "bananica", "smoki", "dijamant"... domaći, bez obzira na vlasničku stukturu. Odnos potrošača prema kupovini domaćih proizvoda, njihovom kvalitetu, kao i informisanosti kupaca, analiziralo je udruženje "Moja Srbija".

- Prema istraživanju koje smo radili tokom prethodne godine, čak 83 odsto kupaca veruje da su naši prehrambeni proizvodi dobrog kvaliteta - kaže za "Novosti" Milan Ristić, predsednik tog udruženja. - Skoro dve trećine ispitanika daje prednost domaćoj robi u odnosu na stranu. To pokazuje da su naši kupci i te kako informisani šta kupuju i daju prednost kvalitetu smatrajući da je domaće kvalitetnije.

Ristić napominje da su građani Srbije svesni da na naše tržište često stiže roba iz EU pod istim brendom, kao u zemlji porekla, ali daleko lošijeg kvaliteta, nego što se može naći u prodavnicama zapadne Evrope. Potrošači iz pojedinih zemalja iz regiona takvu tezu su uspeli da dokažu i na sudu. Uz to, dodatno nepoverenje u uvozne proizvode, kada je hrana u pitanju, stvara i činjenica da su mnogi proizvodni pogoni iz Evrope premešteni u zemlje Dalekog istoka.

U većini potrošačkih organizacija smatraju da je bitno mesto proizvodnje, kao i udeo sirovina u tom proizvodu.

- Naši propisi više ne postavljaju kriterijum, recimo da je potrebno 50 odsto naših sirovina da bi se proizvod tretirao kao domaći, sve je domaće što dobije etiketu da je upakovano u Srbiji - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

Veliko je, inače, pitanje šta je u eri privatizacije domaći proizvod, jer mnogi naši poznati proizvođači prehrambenih proizvoda sada su u vlasništvu inostranih kompanija. Naravno, svima je proizvodnja ovde, plasiraju i prodaju svoju robu sa deklaracijom na kojoj piše da je made in Serbia. Ali sirovina, mašine, održavanje, sve prateće delatnosti i sve ostalo se oslanja na centralu i poslovi se sklapaju u interesu kompanije-vlasnika.