Poseju, pa njivu operu od otrova

“MA, ja te kantice od otrova spalim još na njivi, ili ih bacim u kanal, tamo pored puta... Ko bi se s tim maltretirao! - A ja ih, vidiš, sačuvam! Kanister uvek dobro dođe, a od dobrog su materijala...” Ovakvi razgovori među poljoprivrednicima polako postaju prošlost. Više od trećine ove vrste otpada koji potiče od članica Udruženja SEKPA, prema rečima Dragane Dimitrijević, izvršnog direktora ovog udruženja koje okuplja najveće svetske proizvođače sredstava za zaštitu bilja, prisustne na tržištu Srbije, bezbedno se uklanja.

Ovo udruženje je, kako navodi Dimitrijevićeva, već tri godine nosilac projekta preuzimanja opasnog ambalažnog otpada na teritoriji cele Srbije, tako da se problem uklanjanja ove vrste otpada sistemski rešava. Na to nas, inače, obavezuju nacionalni propisi, ali i propisi o približavanju EU.

- Sistem smo postavili na dobru osnovu i polako ga širimo - objašnjava Dimitrijevićeva. - Ova vrsta otpada trenutno se organizovano prikuplja od velikih korisnika sredstava za zaštitu bilja na celoj teritoriji Srbije, a od malih, individualnih korisnika, na teritorijama koje pokrivaju poljoprivredne stručne i savetodavne službe Novog Sada, Sombora, Sremske Mitrovice, Leskovca i Smedereva, a od ove godine i Zrenjanina, Pančeva i Rume. U planu nam je, naravno, uspostavljanje mreže preuzimanja ovog ambalažnog otpada od individualnih proizvođača na celoj teritoriji Srbije.

Prikupljanje i odlaganje ambalaže sredstava za zaštitu, kako navodi Dimitrijevićeva, počelo je u jesen 2012. godine, a od malih korisnika, ova vrsta otpada prvo je prikupljana u regionu Somobra već sledeće godine.

- Imamo dobar odziv induvidualnih poljoprivrednika, ali i dalje je potrebno mnogo raditi na edukaciji - kaže Dimitrijevićeva. - Potrebno je da korisnici sredstava za zaštitu počnu, pre svega, da pažljivo čitaju uputstva na proizvodima, kako bi ih pravilno primenili, ali, takođe, i da primene pravilo da bar tri puta isperu ambalažu i da vodu posle ispiranja saspu u rezervoar prskalice, a da ambalažu probuše. Pravilno, trostuko isprana ambalaža dobija karakter neopasnog otpada, odnosno, ne tretira se kao opasan otpad i daleko lakše se s njom kasnije postupa, a taj minut vremena koje utroše poljoprivrednicima ne znači mnogo, ali znači mnogo sa stanovišta bezbednosti i daljeg zbrinjavanja ambalaže...

Najveći deo prikupljene ambalaže u Srbiji, kako objašnjava Dimitrijevićeva, nije adekvatno ispran, tako da to otežava njeno zbirnjavanje, ne samo kod sakupljanja, već i kod skladištenja i spaljivanja.

- Poljoprivrednici bi, prema odredbama zakona, trebalo da vode knjigu tretmana, u kojoj se navodi gde su nabavili sredstvo za zaštitu, kako su ga koristili i kako su uklonili ambalažu - kaže Dimitrijevićeva. - Tu knjigu bi trebalo da kontroliše fitosanitarna inpekcija, ali oni, nažalost, nemaju dovoljan broj ljudi. Samim tim, smatramo da su edukacija i konstantan rad dobar put da se ovaj problem reši.

INSTITUT "TAMIŠ"

NA edukaciji poljoprivrednika, među prvima su se angažovali stručnjaci Instituta “Tamiš” iz Pančeva.

- Učimo poljoprivrednike, pre svega, da ne bacaju taj otpad u kanale, negde gde misle da je to skriveno od očiju javnosti, jer od životne sredine se ne može pobeći - kaže Maja Sudimac, iz ovog instituta. - To zagađuje zemlju, vodu, životinje mogu da se otruju. Učimo ih, takođe, da je važno da tri puta isperu ambalažu, jer će tako opasan otpad pretvoriti u neopasan, i da ga onda uskladište dok operateri ne dođu po njega.