U Srbiji 30 banaka, u Kanadi - sedam

SRBIJA danas ima 30 banaka, što je trostuko manje nego, recimo, pre dvadesetak godina, ali je, ipak, po broju banaka koje ovde posluju na prvom mestu u odnosu na region, a “beži” i znatnom delu Evrope. U Hrvatskoj ih je 27, u Sloveniji 20, a u Crnoj Gori 12. Stručnjaci ukazuju na to da nam 30 banaka nije potrebno i da će se u narednom periodu postepeno smanjivati njihov broj. Uobičajeno je da na milion stanovnika bude jedna banka, što znači da bi kod nas optimalan broj bio od pet do sedam banaka. Toliko, na primer, ima Kanada, a o smanjenju broja banaka ozbiljno razmišlja Beligija, u kojoj trenutno posluje 15 banaka.

Kod nas desetak banaka drži 77 odsto bankarskog tržišta, dok ostale zauzimaju od dva do tri odsto ovog kolača, a pojedine i manje. Podaci o poslovanju bankarskog sektora ukazuju na to da iz godine u godinu gubici banaka rastu, a one, ipak, ostaju na srpskom tržištu. To, naravno, neće potrajati i najverovatnije će se neke povući ili spojiti, u zavisnosti od toga kakva situacija bude na tržištu.

- Koliko je banaka potrebno, govori podatak o profitu koji su ostvarile prošle godine - kaže Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije. - Zarada od samo 62 miliona evra ne može se oceniti kao uspeh, imajući u vidu tako veliku infrastrukturu i broj banaka u zemlji. Ono što još više onespokojava jeste činjenica da se broj banaka koje beleže negativan finansijski rezultat približava polovini od ukupnog broja bankarskih institucija u zemlji, a to se, takođe, događa i sa iznosom ukupnog gubitka u poređenju sa iznosom dobiti. Sve ovo ukazuje da je osnovno tržište predimenzionirano, da je broj banaka dupliran, a mreža neracionalna i skupa.

Prošlogodišnja dobit neće prelomiti trend, kako ističe Živanović, i oporaviti bankarski sistem. To je već viđeno u regionu. Pored činjenice da se kamate na štednju tendencijski smanjuju, značajno se umanjuju i unutrašnji troškovi poslovanja banke.

- Strategija racionalizacije troškova poslovanja dominira poslednjih godina, i sve više poprima maha - ističe Živanović. - Nažalost, ona uključuje i racionalizaciju mreže u smislu zatvaranja sve većeg broja filijala i otpuštanja zaposlenih. Ti troškovi su, inače, i najveći u banci, pa je evidentan i njihov efekat. Dobit je, nažalost, više rezultat racionalizacije poslovanja i sniženja troškova nego kreditne i poslovne ekspanzije.

GDE JE KLjUČ

ONO što nedvosmisleno drži sidro stagnacije u bankarskom sektoru su nagomilani loši plasmani banaka - ističe Živanović. - Tu leži ključ kreditne destrukcije i treba očekivati da će trendovi i u ovoj godini biti isti, obeleženi uzdržavanjem od novih kreditnih plasmana. Dobit će ostati tanka, krediti zanovljeni, mreža umanjena i više koncentrisana, broj službenika manji. Broj banaka bi trebalo da se smanjuje. Treba očekivati određena spajanja u već postojećoj nacionalnoj bankarskoj strukturi, ali ne i dolazak novih bankarskih grupacija, posebno ne sa Zapada i ne u ovoj godini.

PRIKOČILO ZADUŽIVANjE

* PREMA podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, kreditna aktivnost banaka u poslednje tri godine je u padu, ili stagnaciji. Samo u prva tri meseca ove godine, preduzeća su se zadužila 23 milijarde dinara manje.

* Kada su građani u pitanju, stambeni krediti su u blagom padu, dok jedino rast od četiri milijarde imaju gotovinski zajmovi. Ukupan iznos odobrenih zajmova firmama i stanovništvu je krajem marta bio za oko pet milijardi dinara manji nego krajem prošle godine.