Zaradili na nižim kamatama

BANKE su prošlu godinu završile sa plusom od 61,2 miliona evra, ali je mršava zarada od kamata, koje su im uvek donosile najveću dobit. Ukupni prihodi od kamata bankarskog sektora smanjeni su za 6,3 odsto, na 171,6 milijardi dinara, dok im je profit uvećalo - smanjenje kamata na štednju. Banke su deponentima po ovom osnovu, u odnosu na 2014. godinu, isplatile 16,5 milijardi dinara manje, te je dobit po osnovu kamata ipak porasla, i to za četiri odsto, na oko 130 milijardi dinara. Kada su u pitanju naknade i provizije, banke su zabeležile lagani rast prihoda po tom osnovu, dok je dobit iz tog segmenta poslovanja stagnirala.

- Profit od samo 61,2 miliona evra ne može se oceniti kao uspeh, imajući u vidu tako veliku infrastrukturu i broj banaka u zemlji. Ono što još više onespokojava jeste činjenica da se broj banaka koje beleže negativan finansijski rezultat približava polovini od ukupnog broja banakarskih institucija u zemlji. To se, takođe, događa i kada se iznos ukupnog gubitka uporedi sa iznosom dobiti. Sve ovo ukazuje na to da je tržište predimenzinirano, da je broj banaka dupliran, a mreža neracionalna i skupa - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Kreditna aktivnost stagnira svodeći se uglavnom na refinansiranje postojećih kredita, ukazuje Živanović. Banke pokušavaju uglavnom da zadrže postojeći kreditni portfolio tako što pozajmice obnavljaju, produžavaju rokove i pojeftinjuju ih da klijenti ne bi prešli kod konkurencije. Takvo stanje i kreditna politika nisu ni mogli da stvore značajniji rezultat.

- Strategija racionalizacije troškova poslovanja dominira poslednjih godina i sve više poprima maha - napominje Živanović. - Nažalost, ona uključuje i racionalizaciju mreže, zatvaranjem sve većeg broja filijala i otpuštanjem zaposlenih. Ti troškovi su, inače, i najveći u banci, pa je evidentan i njihov efekat. Tako su dobit i porast dobiti više rezultat racionalizacije poslovanja i sniženja troškova nego kreditne i poslovne ekspanzije. To će se nastaviti i u ovoj godini.

Ukupan kapital 30 banaka, koliko ih je poslovalo na domaćem tržištu, na kraju 2015. iznosilo je oko 25 milijardi evra, što je rast od 2,9 odsto od početka godine. Prvih deset banaka činilo je oko 77 ukupnog tržišta, što ukazuje na to da je nastavljen trend postepenog ukrupnjavanja sektora. Najveći tržišni udeo i dalje drži Inteza (16 odsto), a slede je Komercijalna banka, sa 12,9 odsto, i Unikredit banka, koja je prvi put godinu završila sa dvocifrenim udelom na tržištu - 10,1 odsto.

Pojedinačno posmatrano, Inteza je ostala lider tržišta i po pitanju profita (8,6 milijardi dinara), zatim sledi Unikredit banka, sa 6,4 milijarde, i na trećoj poziciji Rajfajzen banka, sa dobitkom od 4,3 milijarde dinara. Komercijalna banka, koja je dugo godina bila banka s visokim dobitkom, svrstala se ovog puta među gubitaše, s minusom od 6,3 milijarde dinara. Nova uprava ove banke obrazložila je ovaj minus "jednokratnim procesom ispravke vrednosti problematičnih kredita". Činjenica da je ovaj "rez" došao u godini u kojoj nije posrnuo nijedan veći domaći poslovni sistem, nego nakon što je najavljena privatizacija ove banke i promenjena uprava, govori mnogo o transparentnosti domaćeg bankarskog tržišta i upravljanju firmi pod državnom kontrolom.

Od ukupnog broja banaka, njih 13 je iskazalo negativan finansijski rezultat, koji je u većoj meri posledica postepenog sučeljavanja bankara s gorućim problemom - nenaplativim kreditima. Hipo banka je i protekle godine sprovodila konsolidaciju poslovanja koja je donela minus od 7,9 milijardi dinara, Pireus je registrovala gubitak od skoro četiri milijarde, dok je JUBMES banka pretrpela minus od 1,8 milijardi dinara.