Malinjaci najveće fabrike u Srbiji

MALINA za našu zemlju u poslednjim godinama predstavlja najprofitabilniji izvozni artikal, čija vrednost dostiže u nekim godinama i više od 200 miliona evra. Neto devizni efekat od ukupne vrednosti iznosi oko 90 procenata. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, sa proizvedenih 79.000 tona, najveću proizvodnju u prošloj godini imala je Srbija, zatim SAD, sa 66.000 tona, treća je bila Poljska - 60.000 tona, a četvrto mesto zauzeo je Čile sa 38.000 tona.

U proizvodnji, preradi i plasmanu domaće maline angažovano je od 30.000 do 35.000 zaposlenih s punim fondom radnih časova, a povremeno u ovom poslu radi čak oko 150.000 ljudi. To znači da su malinjaci zapravo najveće fabrike na otvorenom u Srbiji!

Naučni saradnik

dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, koji odlično poznaje stanje u malinarstvu, i koji će krajem maja na 10. internacionalnom seminaru jagodičastog voća u Čileu biti jedini predstavnik iz Evrope, kaže da je, od nastanka velike ekonomske krize u našoj zemlji, malina jedan od značajnijih proizvoda srpske privrede. Prema njegovom mišljenju, razlog tome je što se od početka sedamdesetih godina prošlog veka do danas značajno proširuju proizvodni zasadi maline, izgrađuju rashladni kapaciteti i povećava izvoz, ali i zbog toga što je u ovom periodu došlo do zaostajanja u razvoju i propadanja više drugih privrednih grana i delatnosti.

- Zbog još izraženije stagnacije privrede u našoj zemlji poslednjih godina kod nas dolazi do neplanskog, a u 2015. i 2016. godini i do stihijskog povećanja proizvodnih površina. Slična situacija je i u zemljama okruženja. Nažalost, povećenje proizvodnih površina nije praćeno i povećanjem prinosa i kvaliteta. Zasadi maline se podižu čak i u uslovima nepostojanja minimuma uslova za ekonomski isplativu proizvodnju maline - rekao nam je

dr Leposavić. - S druge strane, perspektiva izvoza je vrlo dobra, jer malina, pored ostalog, ima epitet ekološke, odnosno "zdravstveno bezbedne" hrane, tako da se izvoz može, uz odgovarajuće marketinške mere, i povećati, jer postoji značajna i stabilna izvozna tražnja.

Najveći deo izvoza ostvaruje se ka zapadnoevropskim zemljama, Japanu i SAD u smrznutom stanju. Ovo su ujedno i najrazvijenija i najzahtevnija tržišta kada je reč o kvalitetu i bezbednosti, tako da se svake godine pred naše, ali i prozvođače maline iz drugih krajeva sveta postavljaju sve stroži kriterijumi.

Dr Leposavić ističe da, zasada, na svetskom tržištu svežih plodova Srbija nema mnogo toga da ponudi. Što se tiče tržišta smrznute robe, tu su inostrani kupci rekli svoje. Neprikosnoveno prvo mesto u pogledu tehnoloških svojstava ima vilamet proizveden u tipičnim agroekološkim uslovima zapadne Srbije, u čijim je brdsko-planinskim područjima skoncentrisano dve trećine proizvodnje najkvalitetnije maline u našoj zemlji.

S obzirom na privredni značaj maline, pre svega u izvozu, prihodu porodičnih gazdinstava i preradi, dr Leposavić smatra da treba podržati inicijativu za formiranje nacionalnog saveta za malinu na svim nivoima, jer "to je naš izvozni proizvod, prepoznatljiv na svetskom tržištu po količini i kvalitetu".

PROIZVODNjA RASTE

PROIZVODNjA maline u svetu poslednjih decenija beleži tendenciju rasta. Najveći obim proizvodnje ostvaruje se u Evropi (više od 60 odsto), zatim u Severnoj Americi (SAD, Kanada), Južnoj Americi (Čile i Argentina) i Aziji (Kina).

Po ubranim količinama, na evropskom kontinentu na prvom mestu je Rusija, zatim slede Srbija, Poljska, Ukrajina, Mađarska, Francuska, Španija... Međutim, najveća robna proizvodnja ostvaruje se u Srbiji, jer se više od 95 procenata svežih i prerađenih plodova maline plasira na svetskom tržištu.

MANjAK RADNE SNAGE

POSEBNU pažnju, smatra dr Leposavić, treba posvetiti bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje nudimo i sadržaju pesticida.

- U cilju stabilizacije proizvodnje maline u našoj zemlji treba razmišljati o uvođenju određenog podsticaja na svaki izvezeni kilogram maline. Od utvrđenog iznosa podsticaja, deo treba izdvajati za stimulacuju primarnih proizvođača, deo za angažovanje efikasne stručne službe na terenu, a deo usmeriti na istraživanja i razvoj tržišta - zaključuje dr Leposavić, i upozorava da ono što se može javiti kao problem zbog sve većih površina pod malinom u našoj zemlji jeste nedostatak radne snage.