Prodaju jagnjad iza ponoći

BLEJANjE jaganjaca, groktanje prasadi, tandrkanje traktora, buka kamiona i žamor ljudi u polumraku i povremeni blesak baterijskih lampi. Tako izgleda stočna pijaca u Jagodini, smeštena na samom ulazu u grad, jedina tržnica koja radi samo noću. Svake srede od dva izjutra.

I ova pijaca deli sudbinu svih stočnih prodajnih mesta u Srbiji. Stoke je sve manje, ali kupci i dalje dolaze iz svih delova Srbije i okruženja. Noću se ponuda ne vidi baš najbolje, ne može se precizno proceniti ni kvalitet. Ipak, noću se može prodati i stoka bez papira koji su neophodni na granicama.

Koliko su ti ovi jaganjci? - privuče nam pažnju čovek koji je baterijskom lampom osvetljavao traktorsku korpu punu jagnjadi i pipanjem procenjivao njihovu težinu.

- Cena ista kao u kafanu. Evo, vidi robu - odgovara mu seljak. - Daj po 270. Sve ću da ti otkupim i nemoj da meriš - nastavlja kupac.

- Kaži pravu cenu. Malo ja, malo ti, više ti, pa će da se nađemo - ne da se seljak.

Kupac podiže cenu za 10 dinara po kilogramu, ali mu seljak traži "trojku".

- Ne bih ti dao "trojku", ne otišao kući zdrav. Ne bih ti dao 300 za 300 godina. A nemaš ni papire. Skini dve 'iljade. Oli me saslušat'. Ne traži boljeg leba od pogače - uporan je kupac pružajući ruku.

Seljak pruža ruku, ali se misli, računa, i odbija, jer kaže, opet mu se uhvati na 290 dinara po kilogramu.

Na kraju je pristao da nakupac "s alalom" plati 300 dinara po kilogramu i odbije 1.000 dinara što nema papire.

U drugom nizu nađosmo Iliju Bulatovića, iz Podgorice, koji ima farmu za uzgoj, tov i dalju prodaju u Kruševcu i Podgorici, kako pazari prasad.

- Svake srede dolazimo, već osam godina. Ali, pijaca je iz dana u dan sve slabija i slabija. U odnosu na prošlu godinu smanjila se sigurno za 30 posto. Kupujem samo prasiće. Po stotinak-dvesta. Nekada sam za dva sata punio kamion, a sada ne mogu za dva-tri dana. Mala je cena, jer je meso vrlo jeftino, zbog uvoza, pa se seljaku ne isplati da drži - priča Ilija, braneći reportera "Novosti" od prodavca koji se bunio što fotografišemo.

Utom se pojavi kvitar. Prodavci gunđajući vade novčanice iz poderanih šlajpiga.

- Tri'es dinara po komadu. Eto, a ja nudim tovljenika od 70 kila za 120 dinara. Niko ne pita. Koštao me 10.000, a ja ne mogu da uzmem ni 7.000 za njega. Neka uvoze meso odakle 'oće, ali ja više neću da čuvam krmače - veli Zoran Rakić iz Mijatovca kod Jagodine.

CENE

PRASAD se prodavala za 180 do 200 dinara po kilogramu žive vage, ženska telad po 2,5, a muška po tri evra za kilogram. Za jagnjad se traži od 280 do 300 dinara po kilogramu.