Siniša Daničić: Šverc kafe odnese milijardu dinara

DRŽAVA zbog šverca kafe trpi štetu od oko milijardu dinara godišnje, kada se saberu nenaplaćene akcize i pripadajući porezi koji se ne plaćaju, što je ekvivalentno isplati više od 375.000 mesečnih dečjih dodataka. Institucije su prepoznale važnost problema šverca kafe i ohrabruje nas njihova spremnost da reše ovu poražavajuću situaciju u cilju smanjenja sive ekonomije i povećanja finansijske discipline. Ovo za "Novosti" kaže Siniša Daničić, generalni direktor Kompanije "Štraus Adrijatik", koja gazduje jednim od najprepoznatljivijih brendova omiljenog napitka - "Don kafe" i "C kafa".

* Koliki je obim šverca kada je tržište kafe u pitanju?

- Konzumacija kafe u Srbiji se ne smanjuje, uprkos tome što podaci ukazuju na to da je uvoz kafe znatno opao, što govori o sivoj ekonomiji prilikom uvoza sirove kafe u našu zemlju. Prema podacima kojima mi raspolažemo, uvoz sirove kafe je pao za čak 20 odsto, pa je tako svaka peta šoljica tradicionalne kafe u Srbiji prošvercovana. Imajući u vidu neregulaciju tržišta kafe i nepostojanje zvaničnih podataka o veličini tržišta, sasvim je moguće da su ove cifre znatno veće. Još jedan od važnih problema sa kojima se suočavaju svi legalni uvoznici i proizvođači kafe poput nas je dodavanje raznih surogata u tradicionalnu kafu i činjenica da se ti surogati ne deklarišu adekvatno ili se uopšte ne deklarišu. Dodavanje surogata, kao što su soja, ječam, žir, naut, kukuruz, industrijski grašak nisu zabranjeni, ali je zato obavezno da na deklaraciji proizvoda bude naveden tačan sastav kafe koja se plasira na tržište.

* Kako se izboriti sa ovim problemom?

- Naša preporuka je da se postepeno ukinu akcize na uvoz kafe, s obzirom na to da se kafa u Srbiji konzumira najmanje jednom dnevno i samim tim ne spada u luksuzne proizvode. Ukidanje akciza bi šverc sirove kafe automatski učinilo manje atraktivnom, a državi bi na srednji rok obezbedilo i veće prihode na ime poreza koji bi plaćali legalni uvoznici i svakako na ime većeg prometa kafom i proizvodima od kafe. Akciza je ukinuta u gotovo svim zemljama u okruženju, a Rumunija je poslednja koja ju je ukinula i to u januaru ove godine, što nam govori da su i druge zemlje koje imaju ovaj problem zaključile da je postepeno ukidanje akciza mera kojom se destimulativno deluje na švercere kafom.

* Koliko je srpsko tržište ovog napitka?

- Srpsko tržište kafe godišnje troši 31.000 tona, a kada se govori u novcu, vrednost tržišta iznosi 200 miliona evra.

* Kakvi su trendovi u poslednjoj deceniji i planovi za budućnost? Koliko se troši kafe i kakva su predviđanja za skoru budućnost?

- Od 2012. primetan je pad. Glavni krivac za to je šverc sirove i pored toga što Srbija godišnje ostaje bez 30.000 stanovnika, što zbog mortaliteta, što zbog emigriranja ljudi. Godišnje tržište gubi od jedan do tri odsto.

* Da li je tradicionalna srpska kafa izgubila trku sa instant kafom i sa espresom?

- U Srbiji se i dalje pije tradicionalna ili kako su je nekad nazivali turska kafa, i to više od 90 odsto.

KOSOVO I CRNA GORA

- DNEVNO se na teritoriju Srbije prošvercuje od 13 do 15 tona sirove kafe. Iako su švercovane količine relativno male, od 500 do 600 kilograma, šverc ima visoku frekvenciju, čime se postiže ukupan obim šverca i do 5.000 tona godišnje, koji je zabrinjavajući. Prema našim saznanjima, najveći deo švercovane kafe dolazi preko Kosova, a kafa na Kosovo dolazi iz Crne Gore. Prema nekim podacima, u luci Bar se godišnje pretovari oko 10.000 tona, dok je njihova godišnja potrošnja 2.000 tona godišnje. Kada se uporede ovi podaci, jasno je da se najveći deo tržišta odliva u susedne zemlje nelegalnim tokovima. Suzbijanje crnog tržišta bi trebalo da preduzme Uprava carina i preseče najveće tokove ulaska sirove kafe na teritoriju Srbije, a mi smo spremni da pomognemo.