Borislav Borović: Dometi srpskog Davosa

BIZNIS forum na Kopaoniku uvek se održava s medijskom pompom i velikim očekivanjima. S pravom, jer zaključci Foruma po pravili trasiraju politiku Vlade poslednjih godina.

A ambijent je godinama isti, s predstavnicima organizatora (SES) koji rotiraju svoje uloge, sa istim vlasnicima krupnog kapitala koji sede u prvim redovima s predstavnicima vlasti i diplomatskog kora. Povremeno, otpadne pokoji privrednik optužen za privredne prestupe. Ali su naizgled srdačni susreti biznismena i političara, bez obzira na to šta se može dogoditi do sledećeg Foruma.

U principu, prilično kontroverzna situacija, jer vladajući establišment pokušava da ispravi ono što je loše rađeno prethodnih godina, a Forum pretežno vode kreatori i izvođači radova ekonomskog modela koji nije mnogo dobra doneo Srbiji u ovom veku.

"Upotrebna vrednost" Foruma se može oceniti kroz njegove zaključke prethodnih godina - 2010, to su bili stimulisanje tražnje, veći obim kredita, smanjenje javne potrošnje, ulaganja u infrastrukturu i štednja u dinarima. Tražnja je padala, a veći obim kredita se postizao neekonomskim subvencijama kredita koje su čuvale bankarski profit na račun budžeta.

Smanjenje javne potrošnje je bilo direktno upereno protiv ekonomskog rasta (problem nije u veličini nego u njenoj strukturi). Podsticanja dinarske štednje pri opštoj evroizaciji deluje kao dobar vic. Veća ulaganja u infrastrukturu su delimično ispunjavana, ali ponovo iz inokredita, koji su povećavali ekonomske deficite i javni dug, i bez pravih efekata na rast.

Na skupu 2011. bilo je insistirano na izvozu, i tu je bilo nekih pomaka, ali je efekte neutralisao veći rast uvoza. Ponovo ni reči o redukciji uvoza. Reforme javnog sektora su konstantni zahtev svih foruma, pa i 2011, ali se tek zadnjih godinu dana na tome intenzivnije radi.

Na "Davosu" 2012. tražena je štednja u svim oblastima. Kretanja u SAD, Japanu, EU..., u ekonomijama koje su bolje podnele ekonomsku krizu, pokazala su pogubnost tog predloga. Pa formalni zahtev za razvoj agrara u situaciji potpune liberalizacije prema EU i svetu, bez dovoljno pomoći agraru kroz dovoljno subvencija, nepostojanja agrarne banke, usitnjenog poseda itd.

Stabilizacija kursa je postignuta, ali uz ogromnu cenu stranog zaduživanja i visoke referentne kamate, i predstavljala je ogromne bankarske kamate za nelikvidnu privredu. Ni tada nije uočen pravi razlog kursnog kolebanja kroz odliv deviza preko prevelikog uvoza sa "papagajskom" pričom o povećanju izvoza kao jedinom leku spoljnotrgovinskog deficita.

Reindustrijalizacija je bila tema 2013. Dobra odluka, ali loš predlog realizacije preko subvencija radnih mesta stranim firmama. To je ekonomski sporno i pokreće pitanje diskriminacije prema drugim stranim firmama, a naročito prema domaćoj privredi. Reforme pravosuđa su potpuno opravdan zahtev, ali to nam izgleda ne ide od ruke.

Zahtev za novi zakon o radu je pravdan otvaranjem radnih mesta. Redukcija radničkih prava se možda i mogla podneti, da se to zaista i desilo. Ali nastali su tek mali pomaci, jer od sedam milona punoletnih, samo ih 1,8 miliona radi.

Ohrabrenje je bio predlog iz 2014. o donošenju plana za razvoj poljoprivrede, prehrambene i druge industrije, IT sektora, turizma, logistike i infrastrukture. Ali ni tada nije bilo predloga o načinu izvođenja tih prioriteta, pre svega u finansijskom smislu, ako ne računamo nezaobilazne kredite. Godine 2015. sa Foruma je poručeno da je postignut konsenzus o neophodnom restrukturiranju javnih preduzeća. Kako i ne bi, kad je to tražila i Svetska banka, a tu se valjda ne postavljaju pitanja. Ne znam zašto, kad se procenat neuspešnosti mera i projekata CB penje i do 50 odsto.

Efikasnost JP je, naravno, preko potrebna, ali restrukturiranje ide u pravcu razdvajanja uspešnih delova sistema koji idu u privatizaciju i neuspešnih koji ostaju na teretu države. Ovoga puta bez pomoći uspešnih delova. Nadam se da grešim.

Druga poruka je povećanje nivoa investicija u javni sektor da bi se predupredila privredna recesija?! Dobro jutro, gospodo! Kada su videli da svet ide drugim pravcem, ispravljaju dotadašnji nepokolebljiv stav. I za ovaj opravdani zahtev imaju pogrešan izvor - strane kredite, a ne rezerve u domaćoj monetarnoj sferi, centralnoj banci pre svega. Tek stidljiv predlog "labavljenja" monetarne politike. Valjda opet "prepisujući" od Fed ili ECB.

Ni reč samokritike za promašene mere svih ovih godina. U najavi foruma 2016. govori se o "saniranju pukotina u sistemu" i objavljuju "zalazak" neoliberalne koncepcije i model regulacije privrede.

Bravo za pokajanje, ali zakasnelo bar dve decenije. Nikada na Forumu nije raspravljano o reformi bankarskog sektora i strukturi vlasništva, promeni monetarne politike i uloge NBS, novom modelu fiskalne politike, deficitu javnih finansija zbog prihodne strane, pravim razlozima nelikvidnosti i nekonkurentnosti privrede, povećanju cene rada, nedostatku novčane mase, statusu "poreskih utočišta"...