DRŽAVA Srbija već četiri godine, uz pomoć mera Evropske centralne banke trudi se da smanji svoj spoljni dug. Sada smo na nivou od 25,2 milijarde evra. Naruku nam ide sve manja vrednost euribora, kamate od koje zavisi cena kredita. Kako su naše obaveze prema inokreditorima 40,77 odsto u evrima, onda su nam manje i kamate koje treba da platimo. Ali, s druge strane, zbog jačanja dolara, odnosno povećanja kamate Američkih federalnih rezervi, nešto više od trećine zajmova koje smo uzeli u ovoj valuti, moramo da vraćamo po većoj ceni.

Javni sektor duguje gotovo 15 milijardi evra, dok privatni ima obaveze prema kreditorima u iznosu od 11,36 milijardi evra. Srednjoročna dugovanja su najveća i dostižu 14,9 milijardi evra.

- Najnovije mere Evropske centralne banke znače da cena kredita u zoni evra opada i da će opadati, a to će se povoljno odraziti i na zaduženja Srbije - naglašava Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Država i kompanije sa kreditima u evrima otplaćivaće manje kamate. S druge strane, sadašnje jačanje evra, uticaće na odluku Američkih federalnih rezervi sa povećaju svoju kamatu. To će se najverovatnije dogoditi barem tri puta u ovoj godini. Jačanje dolara nama može da napravi problem odnosno veći trošak, jer nam je trećina inoduga u ovoj valuti. Dakle, na jednoj strani dobijamo, a na drugoj gubimo.

Srbija u celoj, novonastaloj situaciji ima šanse više da zaradi na stranom tržištu, sa povećanjem privredne aktivnosti u evrozoni. Kako kaže Đukić, firme koje imaju mogućnost da plasiraju robu mogu da povećaju proizvodnju i ostvare veću zaradu.

ŠTEDIŠE

- KAŽNjAVANjE štediša je neviđeno - smatra Đorđe Đukić. - Banke u Evropi ne žele ni cent da potroše na deponente, čak štaviše naplaćuju im čuvanje novca. Kod nas je situacija drugačija, jer mi još nismo zreli za takve poteze. Ali je sigurno da će kamate nastaviti da padaju, jer i naše banke ne žele bespotrebne troškove.