Polise državi čuvaju milijarde

KADA su poplave 2014. poharale Srbiju, napravile su domaćinstvima i privredi štetu tešku 1,53 milijarde evra. Od toga je svega 37 miliona bilo pokriveno osiguranjem - jedva 2,4 odsto. Nažalost, imovina ni danas, kada je Srbija ponovo u vanrednoj situaciji zbog potopa, nije osigurana u većem procentu.

- Nismo izvukli pouke posle velikih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. Osiguranje od posledica poplava nimalo nije povećano u poslednje dve godine - kaže za "Novosti" Gordana Bukumirić, predsednica izvršnog komiteta "Unika osiguranja". - U Srbiji nepunih osam odsto građana osigurava svoje kuće i stanove ili poslovne objekte od posledica vremenskih nepogoda. Od tog broja, prema našem iskustvu, svega 20 odsto domaćinstava izdvaja novac za osiguranje od posledica poplava.

Bukumirić ističe da osiguravači u saradnji s državnim institucijama moraju da rade više na edukaciji i širenju svesti građana o značaju osiguranja imovine:

- Kada bi država primenila nepopularnu meru i smanjila davanja iz budžeta za nadoknadu šteta od poplava, odnosno obezbedila pomoć samo onima koji nisu u prilici da iz svojih primanja izdvoje sredstva za osiguranje, svest o značaju osiguranja imovine bi se vrlo brzo razvila kod našeg stanovništva. - I za državu je isplativije da ova vrsta šteta bude nadoknađena od strane osiguravajućih kompanija. Ali ako država uvek posle neke nepogode izađe i kaže kako će svima nadoknaditi svu štetu, građani neće imati potrebu da se osiguraju.

U "Dunav osiguranju" potvrđuju da je od okvirno tri miliona domaćinstava na tržištu Srbije osigurano manje od 10 odsto.

- "Dunav" već niz godina nudi različite modele osiguranja za imovinu građana koji sadrže rizik poplave - ističe Ana Ćetković, direktor direkcije za neživotna osiguranja. - Odgovornost za štetne posledice poplava i drugih prirodnih rizika ne može biti samo u rukama države, ne sme izostati odgovornost pojedinaca, odnosno briga i prevencija za očuvanje vlastite imovine, koja zajedno sa brigom države predstavlja neraskidivu celinu.

U "Aksa osiguranju" ističu da svaki kredit, za koji se kao garancija polaže hipoteka, treba da prati osiguranje od rizika prirodnih katastrofa, a ne samo od požara. Treba zakonski uvesti obavezu da se polisa od rizika požara automatski uveže i sa rizikom od poplave, zemljotresa, grada i ostalih prirodnih nepogoda. Tako će svako ko plati osiguranje od požara automatski imati osiguranje i od prirodnih katastrofa.

ISPLATI SE I PETINA

U "Đenerali osiguranju" moguće je uz osnovno, ugovoriti i dodatno pokriće osiguranja od rizika poplave, bujice i visoke vode.

- Postoje dva načina: na punu vrednost objekta i imovine, što je retko i uglavnom nepotrebno; ili na prvi rizik, do 20 odsto od vrednosti kuće, što je adekvatnije i jeftinije. Jer u poplavama obično ne bude uništena cela kuća, već, na primer, podrum i prizemlje - objašnjava Nataša Đurđević, direktor sektora za komunikacije "Đenerali osiguranja".

KOLIKO IZNOSE MESEČNE RATE
- ZA stan veličine 60 kvadrata na ime osiguranja po standardnom paketu koji obuhvata osnovna požarna osiguranja i osiguranje od poplave potrebno je izdvojiti od 20 do 52 evra godišnje, u zavisnosti od vrednosti stana - podaci su "Unika osiguranja".

U "Aksa osiguranju" navode da cena polise za privatnu kuću iznosi godišnje 1,2 evra na svakih 1.000 evra vrednosti. Za industrijski rizik, cena je nešto viša i kreće se od 1,5 do 1,8 evra godišnje...

U "Dunavu" objašnjavaju da bi osiguranje prosečnog stana od 50 kvadrata uključujući stvari domaćinstva od osnovnih rizika, uz dodatno pokriće rizika poplave na područjima gde nije u prethodnoj godini bilo poplava, koštalo oko 5.000 dinara godišnje, tojest mesečno 417 dinara. Na područjima gde je u prethodnoj godini bilo poplava, cena se duplira.