Sertić: I Galeniku možemo da prodamo

SVAKO od 17 strateških preduzeća koje bude imalo zakonsku mogućnost da radi, radiće i posle 31. maja ove godine. Za one kojima sud odobri unapred pripremljeni plan reorganizacije, poput "Ikarbusa", sud će kontrolisati i da li se taj plan poštuje. Ako se pokaže da ne mogu da ispunjavaju obaveze, ići će u stečaj. Mi zakon i zaštitu od prinudne naplate nećemo produžavati.

Ovo za "Novosti" kaže ministar privrede Željko Sertić. Kada je reč o slučajevim poput "Resavice" i "Bora", gde bi gašenje firme ostavilo u bedi čitave oblasti, država će narednih godina ojačati socijalnu politiku.

- Ne možemo da uspostavimo stoprocentne ekonomske principe svuda. Moramo da pokažemo socijalnu odgovornost. Slažem se sa tim da nama firme ne smeju da budu socijalne ustanove i radimo na tome. Probaćemo da kroz budžet povećamo socijalna davanja za takva područja, ali ne da kompanija bude ta koja daje pomoć.

Kada će biti raspisan javni poziv za "Galeniku"?

- Očekujemo ovih dana. Imamo kompanije koje pregovaraju sa privatizacionim savetnikom. Važan nam je transparentan i javan proces. Verujem da možemo i "Galeniku" da prodamo. Deo dugova iz komercijalnog poslovanja rukovodstvo je uspelo da smanji. "Galenika" ima ozbiljno tržište i naš zadatak je da joj pomognemo da nastavi proizvodnju. To ćemo učiniti i sa FAP-om, "Petrohemijom". To su kompanije koje u nekim periodima mogu da rade. Problem je iz prošlosti. Nije moralo toliko preduzeća da bude zaštićeno. Naše firme su naučile da dođu ispred Vlade i kažu - dajte nam pare.

I Vlada popusti. Možda zato i dolaze?

- Vlade su uvek popuštale i tu je problem. Mi smo rekli da ne može više tako. Da li će to koštati nekog glasa, nije bitno. Naša odgovornost je da prekinemo sa takvom ekonomijom.

Kako ćete obezbediti izbor direktora na konkursu?

- Ti direktori su bili izabrani po prethodnom zakonu. Ne možete nekome da prekinete mandat. Mi nećemo raspisivati konkurs za sva preduzeća. Onima koji su izabrani 2012. ističe mandat 2016. ili 2017. i tada idu po novom zakonu. Sva preduzeća koja nemaju direktora, idu na konkurs. Rok od godinu dana važi za sve v. d. direktora. Država raspisuje konkurse, to nije stvar izbora preduzeća.

U Godini smo preduzetništva. Kakve rezultate očekujete?

- Važno je i koliko će novih preduzeća i novih zaposlenih biti, ali postoji još jedan aspekt Godine preduzetništva koji je za mene važan - hoćemo li uspeti da pokrenemo društvo u jednom drugom pravcu. Definisali smo otvorenost države. Postoji jedan otvoreni program. Zovem sve da budu učesnici u ovom programu, važna nam je kontrolna funkcija. Način da se to izbalansira, da to ne bude represija, jeste samokontrola. Na sajtu postoji i aplikacija u kojoj će za svaki projekat, za svaki dinar biti upisan naziv firme, PIB, sredstva koja su dodeljena i realizacija. Svih 16 milijardi dinara treba da budu fokusirani na razvojne projekte. Ako ne idu u pravcu kakav želimo, ako nema zainteresovanosti - mi ćemo lako to moći da preimenujemo.

MENjAMO STVARI

VI ste iz preduzetničkih voda prešli u državnu službu. Gde je lakše?

- Kada imate svoju firmu, cilj je jasan. Ovde su vam ciljevi da doprinesete opštem dobru. Veoma je teško raditi javni posao. Kada ste preduzetnik, suočavate se sa administracijom. Sa onim što danas pokušavamo da promenimo. Kada dođete na ovu poziciju, a ja sam prošao tri stepenika, privatni posao, Privrednu komoru i sada sam deo Vlade, imam mogućnosti da menjam stvari. I mi se ozbiljno trudimo i veoma sam ponosan na rezultate koje smo napravili.