Na gubitaše bačene dve milijarde evra

RASPISIVANjE javnog poziva za privatizaciju "Železare" očekuje se danas, "Galenika" će, takođe, novog vlasnika pokušati da nađe na tenderu, radnici FAP zamrzli su štrajk dobivši obećanje da preduzeće neće u stečaj. Za 17 strateških preduzeća, od kojih je pet otišlo u stečaj a jedno u reorganizaciju, rok za rešavanje sudbine ističe 31. maja, od kada više nisu pod zaštitom države.

Tada se zavrće česma iz koje je za poslednjih deset godina utrošeno dve milijarde evra državnih para. Na plećima budžeta, međutim, je i dobar deo preostalih 250 neprivatizovanih državnih firmi. Kada misija MMF letos zakuca na vrata, Vlada će morati da ih uveri da je državna pomoć presahla.

U 2015. godini pokrenut je stečaj u pet strateških preduzeća: "Prva petoletka", "PPT zaptivke", "PPT servoupravljači", "Prva iskra" i "Zastava vozila", dok je FAM krenuo u reorganizaciju kroz UPPR. Iako je stečaj u ovim preduzećima pokrenut, radnici "Prve petoletke", "PPT zaptivki" i "PPT servoupravljača" udružili su se i od otpremnina formirali nova preduzeća koja su zakupila napuštene hale starih firmi. Formirali su ih isključivo radnici (bez rukovodilaca) i zasad proizvode prema ugovorenim poslovima, dok će se njihovi poverioci namiriti iz stečajne imovine.

Iako je samo tri meseca do isteka roka, ne nazire se konkretno rešenje skoro ni za jedno strateško preduzeće. PKB čeka ponude zainteresovanih, za RTB "Bor" i "Resavicu" jedino je izvesno da rešenja nema, a i ostali se kreću na relaciji: UPPR i stečaj.

- Nerešavanje statusa preduzeća od strateškog značaja ima potencijalno najveći udar na javne finansije - ističe se u analizi Fiskalnog saveta. - U preostalih 11 preduzeća koja se još uvek nalaze pod zaštitom trenutno je zaposleno 18.500 radnika.

Sva preduzeća posluju neodrživo: ne servisiraju svoje obaveze i ostvaruju gubitke. U ovoj godini strateška preduzeća će opteretiti budžet sa najmanje 13 milijardi dinara, a ovaj trošak može narasti i na preko 24 milijarde dinara, odnosno 200 miliona evra, jer postoje indicije da bi država mogla preuzeti i deo obaveza "Petrohemije" prema NIS od oko 85 miliona evra. I tu nije kraj.

Naime, kako se zaštita od naplate poverilaca skida krajem maja 2016. godine, strateška preduzeća moraju da servisiraju svoje kratoročne obaveze. Ukoliko se država odluči da spreči stečaj onda se javlja dodatni pritisak na budžet - država mora da preuzme deo kratkoročnih obaveza koje dospevaju u 2016. godini.

Na osnovu finansijskih izveštaja preostalih 11 strateških preduzeća, njihove kratkoročne obaveze iznose više od dve milijarde evra.