Ko je pomrsio konce srpskim tekstilcima

SRPSKI tekstilci vode sve težu borbu sa nelojalnom konkurencijom sa istoka, crnim tržištem, ali i velikim poreskim opterećenjem. Lane su proizveli za četvrtinu više robe, a izvezli za skoro 14 odsto manje nego godinu ranije. U 2014. godini iz Srbije je u svet otišao tekstil u vrednosti od 852 miliona dolara, a prošle godine - 735 miliona dolara. Istovremeno, zalihe su veće za 16,1 odsto.

U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da je razloga više. Pre svega smanjen je izvoz u Ukrajinu i Rusiju zbog manje tražnje.

- Razlog je i jačanje dolara, jer mi spoljnotrgovinsku razmenu uvek računamo u američkoj valuti - kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u PKS. - Uticale su turbulencije u Ukrajini i Rusiji. Izvoz u Rusiju je lane bio manji za 45 miliona dolara. Najviše se izvoze čarape, a njih je u 2015. prodato u vrednosti od 191 milion dolara. To je 70 miliona manje nego u 2014. godini. Trpeli su i proizvođači tepiha. U Rusiju i Ukrajinu su izvezli robu vrednu 25 milona dolara, sedam miliona manje nego godinu ranije. Našim firmama danas nije lako da pronađu partnere u inostranstvu. Nekada su postojale kompanije koje su to radile - "Jugoeksport" i "Geneks". To danas niko ne radi. PKS će polovinom godine otvoriti predstavništva u zemljama koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri i radićemo i na povezivanju naših proizvođača sa kupcima.

Okolne zemlje, kako kaže Vasiljević, rešile su problem sive ekonomije, što Srbija još nije uspela. Samo zbog nerealnog carinjenja, potcenjene vrednosti robe koja stiže iz Kine, Tusrke, Indije, država, tvrdi Vasiljević, gubi i 100 miliona evra godišnje. Zarađuju oni koji tekstil uvoze po nerealnim cenama.

- Problem su i poreska opterećenja - dodaje Vasiljević. - I u Bugarskoj su zarade opterećenje sa manje od 40 odsto. U Srbiji porezi i doprinosi iznose 65 odsto plate. U Bugarskoj zato radi 200.000 radnika u tekstilnoj industriji. A kod nas 50.000. I verovatno još toliko na crno.

U Srbiji se danas proizvede više dečje garderobe nego nekada u čitavoj Jugoslaviji. Bane Milekić, vlasnik beogradske firme "Forma-VS", koja se baš time bavi, objašnjava da firme koje legalno posluju, jedva opstaju.

- Ubi nas crno tržište - kaže Milekić. - Ja znam za najmanje 40 tekstilnih preduzeća, bez ijednog zaposlenog, koja uvoze materijal na crno i na crno ga prodaju. Drugi problem su veliki doprinosi. Jesu smanjeni ako se zaposle novi radnici, ali mi treba da uplatimo čitav iznos. Onda čekamo da nam država vrati deo novca.