Hosteli mogu da rade samo uz dozvolu komšija

MNOGI vlasnici stanova na dobrim lokacijama, koji imaju preduzetničkog duha, prethodnih godina su svoje nekretnine pretvarali u hostele. Najviše takvih ima tamo gde najčešće svraćaju turisti - u prestonici. Ovi ugostitelji otvarali su svoja vrata strancima sa rančevima na leđima, ne mareći za primedbe komšija na buku, danonoćno uznemiravanje zbog dolaska gostiju i smeće koje ostavljaju po hodnicima. Sada će za sve da pitaju komšije.

Gradski menadžer Goran Vesić najavio je da uskoro nijedan hostel neće moći da radi ukoliko vlasnik nema odobrenje većine stanara. Skupština grada trebalo bi u martu da donese ovu odluku, a do tada neće izdavati nove saglasnosti za otvaranje hostela.

- Formirana je radna grupa za izradu odluke, koja će se odnositi i na sav nekategorisani hotelski smeštaj u koji spadaju i apartmani - rekao je Vesić. - Hosteli koji se već nalaze u prostorijama zgrada, imaće rok od tri do šest meseci da pribave potrebnu saglasnost. Inicirali smo izmene Zakona o turizmu da bi se rešio problem hostela, jer postoje velike primedbe građana posebno na Starom gradu, Savskom vencu i Vračaru.

Vesić je istakao da Grad nije protiv otvaranja hostela, ali da mora da postoji red i da ne može neko da otvori hostel, a da ometa život drugih ljudi.

- Komšije se žale na buku iz tih stanova, da ne postoji vreme kada se prijavljuju i odjavljuju, već im nekad gosti zvone na interfon i bude ih tokom noći - rekao je Vesić. - Dešavalo se da neko zakupi stan od 100 kvadrata i nagura u njega 20 kreveta. Vreme je da se uvede red. Osim toga, plaćaju vodu kao da u stanu živi porodica, a u njega dolazi više desetina ljudi.

Precizan broj registrovanih, ali i neregistrovanih hostela u Srbiji ne postoji. Kako nam je ispričao Žarko Gvero, generalni sekretar Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije, koji je član međunarodnog saveza "Hosteling internešnal" samo u Agenciji za privredne registre ima ih oko 200. Ta cifra, međutim, daleko je od stvarne, jer se vlasnici i firme menjaju i zatvaraju, a ne brišu se iz APR. Takođe, ima i mnogo onih koji nisu ni registrovani.

- Po našoj evidenciji, u Srbiji posluje oko 130 hostela, od čega su 93 u Beogradu - kaže Gvero. - Bar se tako nazivaju, iako ne ispunjavaju svi standarde.

Da biznis sa hostelima treba da se dovede u red, smatra i Gvero, ali kako priča, ako se donese odluka, da stanari odlučuju hoće li u zgradi biti ili ne hostel, nije sigurno koliko će to biti merodavno.

- Hosteli, naročito oni koji su registrovani u zgradama, trebalo bi da sve komunalije plaćaju u skladu sa potrošnjom, a ne da nečiji biznis izdržavaju stanari zgrade - smatra Gvero.

PROCEDURA ZA PAPIRE

DA bi ispoštovali proceduru, vlasnici hostela trebalo bi da prijave firmu za pružanje usluga kraćeg boravka u Agenciji za privredne registre. Trebalo bi da na svakih 10 kreveta obezbede jedno kupatilo, a svaki krevet mora imati stočić sa lampom. Jedan od bitnijih uslova je da se dobije protivpožarna dozvola. Posle prijave turističkoj inspekciji mogu početi sa radom.