Bankarski lobi čuva svoju kasu

VLAST Poljske nedavno je odlučila da "zavuče ruku" u džep bankara i od ovog meseca (februar) uvede porez na svu imovinu poslovnih banaka 0,44 odsto na godišnjem nivou, što bi povećalo prihode budžeta ove države za nekih milijardu evra. Ova mera je izazvala buru u čitavoj Evropskoj uniji, ali poljski poreznici ne haju za to, već pune državnu kasu. Kod nas, međutim, ekonomisti smatraju da to nije moguće izvesti. Pre svega jer je bankarski lobi toliko jak da može da sačuva svoje novce, a s druge strane može da ugrozi kreditiranje koje je kod nas sve manje, odnosno samu privredu.

- Mera je izrazito radikalna i za njom se ne poseže često, čak jako retka i u vrlo kriznim situacijama - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Pored punjenja budžeta ona ima i naglašenu kontrolnu ulogu. Kao jedna od alternativa razmatrana je i u kiparskoj krizi, samo što se tada EU nalazila u ulozi predlagača, a ne protiv nje kao sada u slučaju Poljske. S druge strane, ovakvom potezu su sklone i radikalnije političke partije koje udarajući u "folklorne timpane", u recesionim periodima, narodu poručuju da će na takav način prinuditi međunarodne kompanije da deo nepripadajućih i ekstrazarada vrate i upotrebe u opšte društvene svrhe. Naravno, da su među tim kompanijama prve na udaru banke.

Kod nas je kako kaže Živanović, ovakva mera gotovo isključena. U ovom trenutku monetarne vlasti intenzivno rade na poboljšanju kreditne klime sa vrlo skromnim učinkom i teško da bi sebi dozvolile takav autogol.

- S druge strane, iako bi ovo kratkoročno podiglo prihode budžeta, bankarski lobi kod nas je izuzetno ubedljiv i ministarstvu finansija bi teško prošla ovakva inicijativa čak i kada bi se ovako prikupljena sredstva koristila za alimentiranje rashoda i kapital banke ili fonda za upravljanje nenaplativim kreditima - ističe Živanović. - Svakako da će određenih rezultata na prihodnoj strani budžeta biti. I to na kratak rok. Međutim, u dugom roku rezultati će verovatno izostati, a efekti čak mogu biti i kontraproduktivni. Rast bankarske aktive, naprotiv, treba stimulisati jer on znači veću proizvodnju, promet i zaposlenost, a ne ograničavati i poskupljivati.

PREDIZBORNO OBEĆANjE

Novi porez će, prema procenama agencije "Mudis", koštati bankarski sektor u Poljskoj oko 4,4 milijarde zlota (milijardu evra) godišnje, što je odgovara procentu od 32 odsto godišnje zarade banaka u periodu od januara do oktobra 2015. godine.

Uvođenje poreza na poslovanje banaka je bilo jedno od predizbornih obećanja konzervativne poljske partije "Pravo i pravda", koja je u oktobru prošle godine odnela većinsku pobedu na izborima.