Poslednji voz za neke stanice i perone

GRAĐANI koji do posla ili škole putuju vozom, u naredne dve godine bi mogli da ostanu na stanicama s pogledom uprtim niz prugu. Jer, reformama "Železnica Srbije" predviđa se i da se linije koje se ne isplate - ugase. Zbog toga će, kako je najavilo Ministarstvo saobraćaja, do jula biti popisane sve takve linije, a do kraja 2017. godine će biti odlučena njihova sudbina. Pošto se od prodatih karata ne mogu izdržavati, jedno od mogućih rešenja koje bi im pomoglo da "prežive" jeste da ih sufinansiraju lokalne samouprave.

U Ministarstvu napominju da će se pri donošenju odluke o racionalizaciji mreže voditi računa kako o ekonomskoj opravdanosti, tako i o pokrivinosti zemlje železničkim linijama, odnosno troškovima zamene prevoza nekim drugim vidom prevoza, kao i mogućnostima za efikasnu organizaciju saobraćaja.

- Održani su mnogobrojni sastanci s predstavnicima okruga i lokalnih samouprava, i to Srednjobanatskim, Severnobanatskim, Severnobačkim i Raškim upravnim okrugom, gde su informisani o zakonskim mogućnostima preuzimanja pojedinih linija - objašnjavaju u Ministarstvu. - Planirani su i sastanci sa Kolubarskim, Južnobanatskim i Zapadnobačkim upravnim okrugom. U narednom periodu očekujemo da će doći i do konkretne realizacije saradnje s predstavnicima onih lokalnih samouprava koje za to izraze spremnost.

U Srbiji se mreža pruga proteže na 3.808 kilometara, a navodno bi trebalo da se broj kilometara na neprofitnim relacijama smanji za oko 1.000. Na banatskim prugama putnici su prethodnih godina "digli ruke" od železničkog saobraćaja. Milivoj Linjački, član gradskog veća Kikinde, kaže da se to desilo zbog loše putne mreže, ali i zbog kašnjenja vozova. Linije od Kikinde preko Sente do Subotice jedva opstaju, a u istom problemu je i relacija ka Beogradu.

- U interesu lokalne samouprave i naših građana je da se pruga obnovi i da njome saobraćaju vozovi - ističe Linjački. - Mnogo naših studenata odlazi na fakultet u Suboticu, a prevoz im je jeftiniji ako putuju železnicom. Počeli su, međutim, da izbegavaju prugu, jer nikad ne znaju da li će i kada će stići. Do Subotice čak i ne saobraćaju lokomotive, već šinobusi, stari 60 godina.

Linjački smatra da železnički prevoz, zbog povoljne cene, ima šansu da privuče putnike, ali da je za to neophodna obnova putne mreže:

- Imamo neke nagoveštaje da bismo, kada počne rekonstrukcija relacije od Beograda do Budimpešte, mogli dobiti prugu koja će biti uklonjena sa dela te deonice. To bi nam mnogo značilo i zbog građana i zbog privrede, a naročito zbog poslovanja Metanolsko-sirćetnog kompleksa, koji svoje proizvode uglavnom distribuira železnicom.

DVE BABE IMAJU LINIJU

SA prugama je ista situacija kao i sa poštom u selima gde ona u nekim slučajevima postoji čak i ako tamo žive samo dve babe. Tako je i sa prugom, zbog obaveze javnog prevoza - kaže Branislav Bošković, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. - Dosad nije postojao troškovnik po linijama na osnovu kojeg bi se videlo koliko na svakoj od njih ima putnika i koliko "zarade".