Naknadama teraju sa šaltera - za kompjuter

IAKO se banke trude svim silama da građane ubede da što više koriste kartice, a manje keš, praksa ih često demantuje, jer provizije koje zaračunavaju prilikom plaćanja su veoma visoke. Tako na primer, ukoliko neko želi da plati u "Pošti" račune karticom, službenik će ga upozoriti da će praktično platiti duplu naknadu, jer banke tretiraju ovu vrstu transakcije kao podizanje novca sa bankomata druge banke. Tako, ako se plati samo jedan račun, na primer, za struju, provizija "Pošte" je 45 dinara, a ukoliko se to učini karticom neke banke, onda će mu matična banka zaračunati još tri odsto od plaćenog iznosa ili čak 200 dinara.

Provizija se ne naplaćuje za račune "Infostana", a najjeftinije je plaćanje računa u "Pošti", gde se za svaku uplatu do 4.500 građanima uzima 45 dinara. Za račune do 600.000 dinara, zaračunava se provizija od jedan odsto od iznosa uplate.

U "Poštama" se, kako nam je rečeno, ne obavlja usluga "plaćanja platnim karticama" jer je to moguće isključivo u trgovačkoj mreži. Sve transakcije u "Poštama" se tretiraju kao "isplata gotovine putem platnih kartica". Korisnicima je olakšano da sa tim novcem (delimično ili u celosti) odmah obave plaćanje računa. Da li će i koliko, takva transakcija biti opterećena provizijom zavisi od banke izdavaoca kartice i njenog tarifnika. Ukoliko i pored upozorenja službenika da će se plaćanje karticom tretirati kao podizanje keša odlučite da to obavite, možete samo do iznosa od 15.000 dinara. A, ako je iznos veći onda se kartica ponovo provlači, što znači i još jednu proviziju.

- Građane želimo da usmerimo da što više plaćaju elektronski - kažu u jednoj stranoj banci. - U tom slučaju nema redova ni u poštama, niti na našim šalterima, a klijenti ne plaćaju nikakvu proviziju. Za to će nam trebati vremena, a jedan od načina je da provizijama "oteramo" građane sa šaltera.

Dok se to ne dogodi, jer nemaju baš svi zaposleni na poslu ili kod kuće računare, kao ni penzioneri, moraće a uobičajenih šest do sedam mesečnih računa da na ime provizija ostave na šalterima minimum 400 dinara mesečno. Najjeftinija tarifa je u "Pošti", gde su i najveći redovi, 35 dinara za "sitnije" račune, odnosno do 3.500 dinara. Kod banaka je to drugačije. Ukoliko ste klijent plaćate manje, odnosno minimum 25 dinara, a ukoliko niste provizija ide i do 150 dinara po računu.

Nije ni čudo da banke zbog toga godišnje samo na provizijama i naknadama zarade i do 300 miliona evra. Za korišćenje kartica, odnosno tretiranja plaćanja kao podizanje keša zaračunavaju minimum tri odsto, a neke i šest odsto ili čak 200 dinara po transakciji ma kolika ona bila.