Gazde ne tuže iz straha

PRVA asocijacija na sivu ekonomiju za većinu građana je - rad na crno. Čak dve trećine, međutim, ne bi prijavilo poslodavca koji njih ili njihove poznanike i rođake angažuje bez ugovora. Razlog je jednostavan - uvereni su da bi tako rizikovali radno mesto. Ovo je jedan od rezultata redovnog istraživanja stava građana o sivoj ekonomiji koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Čak 74 odsto građana kupuje na tezgama i u neregistrovanim prodavnicama. Najčešće tako nabavljaju tekstil, odeću, obuću i kozmetiku. A to u 75 odsto slučajeva rade, jer su tamo proizvodi jeftiniji.

- Oko 55 odsto građana ne dobije uvek fiskalni račun u ugostiteljskim objektima, a svaki deseti ne dobije nikad - kaže Marko Uljarević, iz "Ipsos stratedžik marketinga" agencije koja je anketirala građane. - Samo četiri odsto njih bi, međutim, uvek tražilo račun. Čak 28 ne bi nikada tražilo račun, a svaki peti bi prijavio takvog ugostitelja. Jasno je da građani doživljavaju sivu ekonomiju kao negativnu. Veliki broj ispitanika, 40 odsto, veruje da bi je bilo malo uz veći stepen kontrole i promenu kaznene politike.

Istovremeno, čak devet od deset ispitanika podržava mere za borbu protiv sive ekonomije. U NALED-u zato ocenjuju da je pravi trenutak da se krene u sprovođenje Nacionalnog programa za njeno suzbijanje.

- Privreda smatra da je dobar put u borbi protiv sive ekonomije formiranje registra parafiskalnih nameta i registra procedura - istakla je Dragana Ilić iz NALED-a. - U Srbiji postoji 384 neporeskih nameta. Za veću naplatu poreza važno je stvoriti ambijent za dobro poslovanje. Važno je i pojednostaviti procedure.

USLOVNO ODOBRAVAJU

U ODREĐENIM situacijama građani revitalizuju štetnost sive ekonomije. Pre svega kada veruju da ljudi to rade iz nužde, zbog siromaštva ili neznanja. U tom kontekstu, četiri od deset građana veruju da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na njihov život.