Otvoren Prokop posle čak 40 godina

KONAČNO smo stigli. Putovanje je trajalo više od 40 godina. Menjali smo i vozove i mašinovođe i kočničare. Kasnili smo, stajali na usputnim stanicama i bili ubeđeni da ne znamo ni gde idemo, a još manje zašto. Čekali smo i nadali se. I imali smo čemu. To je danas izjavio predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na "Prokopu", gde je okončana prva faza radova na izgradnji železničke stanice "Beograd - Centar".

Vučić je istakao da predstoji ogroman rad iznad prve ploče koja je izlivena. Rok za završetak ovog kapitalnog projekta, čija je gradnja počela u prošlom veku, je 2019. godina, ali premijer je danas obećao da će u 2018. godine majstori morati da napuste gradilište.

- U poslednjih 420 dana, u roku, završena je rekonstrukcija stanice "Beograd - Centar". Stigli smo i imamo odakle da krenemo dalje - rekao je predsednik Vlade Srbije.

- Ovde nije reč samo o jednoj železničkoj stanici i o odlascima i dolascima vozova, već o pokretanju cele jedne zemlje. O njenom tačnom i preciznom voznom redu u budućnosti. "Prokop" je prva stanica i karta za Evropu, a kašnjenja više neće biti.

Za prvu fazu je potrošeno 25,8 miliona evra iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, a oko 80 odsto radova obavila su srpska preduzeća okupljena oko "Energoprojekt opreme". Prvi "Štadlerovi" elektromotorni vozovi, od danas saobraćaju dva puta dnevno od i do Novog Sada. U narednih godinu dana bi trebalo da se ovde preusmeri celokupan saobraćaj sa glavne železničke stanice u Karađorđevoj ulici. To je jedan od najbitnijih uslova za realizaciju projekta "Beograd na vodi".

Radovi na "Prokopu" su prvi put počeli 1976. godine. Tokom četiri decenije gradnje, nekoliko puta su obustavljani, najpre 1978, pa nastavljeni 1996, pa ponovo obustavljeni 2001. godine. Od tada, pa do 2014. godine su radovi bili prekinuti, a i ono što je bilo izgrađeno je nagrizao zub vremena, pa se moralo popravljati.

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović podsetila je da se o izgradnji pričalo četiri decenije, ali bez rezultata.

- Mnogi političari, novinari i razni stručnjaci su ovde stajali i mnogi od njih su ostarili, a "Prokop" nije bio završen - rekla je Mihajlovićeva.

- To nije zavisilo ni od finansija, ni od stručnjaka, ni od projekata, već pre svega, od političke volje da se ovako važan projekat i završi.

Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji je projektant radova, rekao je da je ovo tek polovina radova.

- Predali smo projekat za izgradnju pristupne saobraćajnice i tender je raspisan. Taj posao bi trebalo da počne u februaru, a može se završiti u roku od pet ili šest meseci - rekao je Ignjatović za "Novosti".

- Ima da se radi jedan most i put u četiri trake. Stanična zgrada je oko 11.000 kvadratnih metara, ali i 100.000 kvadrata komercijalnog sadržaja. Očekujemo da će ti radovi početi u maju ili junu. Sve to može da se završi za dve godine.

Radovi u prvoj fazi izgradnje stanice "Prokop" obuhvatili su rekonstrukciju postojećih kolosečnih kapaciteta, sa ciljem povećanja propusne moći stanice, do projektovanih kapaciteta prijema i otpreme vozova.

NAPRAVIO SAM SKICU ZA BEOGRADSKI SKADAR

Arhitekta Živorad Lisičić, prvi projektant "Prokopa", govori za "Novosti"

KADA je, kao mladi arhitekta, Živorad Lisičić nacrtao prvi projekat za novi kompleks putničke železničke stanice "Beograd - Centar" nije mogao ni da zamisli da će stići do penzije, a da on neće biti realizovan. Iako ni danas ovaj posao nije u potpunosti okončan, Lisičić je danas, na obeležavanju prve faze izgradnje "Prokopa" bio srećan, jer se, kako kaže, konačno nazire kraj ovog posla.

Projekat koji je davne 1975. godine, Lisičić uradio sa Srboljubom Roganom, Mihajlom Živadinovićem i Zoranom Žuniovićem, osvojio je prvu nagradu na konkursu za rešenje ove železničke stanice. Kako su radovi prekidani i počinjani iz početka tako se i budući izgled stanice menjao, ali je ostao veći deo Lisičićevog rešenja.

- Jednostavno je bilo odsustvo podrške, finansijske, ali i državnih organa koji su bili nadležni za ove poslove - rekao je Lisičić. - Po prvobitnom rešenju je postojala ploča koja je bila znatno kraća od ove sada. Bio je zamišljen jedan krov, koji je imao dva reda stubova na početku i na kraju perona. Rešenja su se posle menjala, prema novonastaloj situaciji, jer život menja mnogo stvari, naročito posle četiri decenije. Ja sam učestvovao i u kasnijim izmenama projekta preko CIP, kao konsultant, pa sam dosta uticao i na nova rešenja. Za mene je ovo ostvarenje sna, iako nije najveći projekat na kojem sam radio.

Lisičić je projektovao Centralnu banku Ruske Federacije, na Crvenom trgu u Moskvi, kao i rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Valdaju. Radeći na značajnim objektima u Rusiji posebno se specijalizovao u projektovanju poslovnih objekata, hotela, sanatorijuma, tržnih i sportskih centara i rezidencijalnih objekata.