Cisterne sa naftom prepune tajni

KADA plate sve troškove naftašima u Srbiji po litri evrodizela ostane od pet do 15 dinara, a po litri benzina i do 18 dinara. Najveću zaradu trgovci derivatima u našoj zemlji imali su tokom decembra, zahvaljujući padu nabavnih cena. S druge strane, za državu je još nepoznanica koliko tona nafte ukupno uđe u Srbiju, po kojim vrstama derivata i koliko količina uvozi svako naftna preduzeće pojedinačno. Nijedna institucija Srbije ne raspolaže ni preciznim podacima o broju benzinskih stanica.

To je samo deo izveštaja o sektorskoj analizi tržišta naftnih derivata u Srbiji u 2014. godini, koju je uradila Komisije za zaštitu konkurencije među 17 preduzeća za proizvodnju i trgovinu nafte koja posluju u Srbiji.

- Cilj cenovne analize bio je da se utvrdi da li prosečna prodajna cena dva najprodavanija derivata na benzinskim stanicama - evrodizela i benzina evropremijum BMB 95 reaguje istom brzinom na pad cena sirove nafte - piše u ovom izveštaju.

Utvrđeno je da između cena na srpskim pumpama i cena na svetskom tržištu postoji "asimetrija", odnosno da pojeftinjenja sa svetskih berzi naši naftaši ne prate u korak. Ipak, za dublje analize i potvrde potrebno im je, kako tvrde, poređenje podataka iz više godina. Ispitivali su i kako srpske naftne kompanije formiraju svoje cene - da li prate situaciju na tržištu ili gledaju u "tuđe dvorište".

- Prilikom dostave podataka o kalkulacijama veleprodajnih cena naftnih derivata određeni broj anketiranih učesnika izjasnio se da prodajne cene ne bazira na sopstvenim kalkulacijama, već da prate kretanje cene glavnih konkurenata - piše u izveštaju. - Možemo zaključiti da učesnici na tržištu svesno prate ponašanje konkurenata, kako bi cenu svojih proizvoda odredili prema njihovim cenama. Nismo utvrdili da je navedena praksa rezultat usklađenog delovanja učesnika na tržištu. Zato se, zasada, ne može tvrditi da "paralelno ponašanje" učesnika na tržištu predstavlja povredu konkurencije.

A poslovne knjige naftnih preduzeća su u najmanju ruku zbunjujuće. U izveštaju je navedeno i da naftaši različito iskazuju iste troškove, što otežava uporednu analizu njihovog poslovanja. Nije bilo moguće ni podeliti njihove troškove na fiksne i varijabilne. Zato u Komisiji smatraju da je potrebno obezbediti transparentnost u vođenju poslovnih podataka kako bi bila otklonjena svaka sumnja u postojanje mogućih povreda konkurencije.

ZAHVATANjA DRŽAVE

KOMISIJA je proveravala i udeo fiskalnih dažbina - državnog zahvatanja po vrstama derivata. Najveći udeo fiskalnih dažbina je kod benzinskih derivata evro premijum BMB 95 i iznosi 55 odsto od cene, kod dizela je 51 odsto, dok je najniži kod TNG i iznosi 47 procenata.