Od rođaka iz inostranstva 2,1 milijarda evra doznaka

U SRBIJU je za prvih devet meseci ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, stigla 2,1 milijarda evra doznaka iz inostranstva, što je 9,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Centralna banka procenjuje da će se pozitivna kretanja zadržati i da će na nivou godine po ovom osnovu priliv biti 2,6 milijardi evra. Na bazi podataka za šest meseci ove godine najveći deo novca dolazi iz zemalja u kojima je naša dijaspora najveća, odnosno iz Nemačke (23 odsto), Švajcarske (15 odsto) i Austrije (11 odsto).

Prema podacima NBS, u toku 2015. godine registrovan je priliv doznaka iz 199 zemalja. Među udaljenijim zemljama sa značajnijim prilivima izdvajaju se SAD, Rusija, Australija i Kanada.

- Podaci Svetske banke pokazuju da bar jednog člana porodice u inostranstvu ima 23 odsto stanovnika naše zemlje, a 11 odsto je anketarima jednog istraživanja izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta - kaže ekonomista Mlađen Kovačević. - Iz stranih država familija pomaže oko 800.000 ljudi. Od početka 2001. do danas doznake naših ljudi, po pravilu su najredovnije i najobilnije u odnosu na sve druge donacije i prilive novca.

Naši ljudi koji rade u inostranstvu poslali su lane oko 2,6 milijardi evra. Od te sume 2,3 milijarde evra stiglo je iz evropskih zemalja. Za poslednjih 15 godina, u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali zahvaljujući i tim doznakama.

Zanimljivo je da su gastarbajteri iz Turske u poslednje dve godine prosečno slali 250 miliona evra i da su svojim novčanim pošiljkama pretekli gastarbajtere koji, na primer, rade u Francuskoj i Italiji.

- Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake, od 2001. do kraja 2012. u neto iznosu stiglo je više od 34 milijarde evra - kaže Kovačević. - Poređenja radi, na ime stranih direktnih i portfolio investicija u tom periodu inkasirali smo znatno manje - oko 19,5 milijardi evra.

PROJEKTI

MINISTARSTVO za dijasporu je pre pet godina sačinilo elektronski katalog investicionih projekata za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretna investiciona projekta iz 68 opština i gradova. Projekti su pripremljeni u saradnji s lokalnom samoupravom, Privrednom komorom Srbije i centrima za dijasporu pri regionalnim privrednim komorama. Najveći deo, 40,6 odsto investicionih projekata odnosi se na mogućnost ulaganja u postojeće ili nove kapacitete u turizmu, 20,3 odsto na ulaganja u industrijske zone, 18,7 procenata u infrastrukturu, 9,3 u ekologiju, a 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodnji zdrave hrane.