Svoje proizvode ne izvozi čak 91 odsto malih i srednjih preduzeća

MALA i srednja preduzeća retko plasiraju proizvode van Srbije. Dobar deo njih ne šalje ih dalje od mesta u kome posluje. U Srbiji, zavisno od procene, najmanje četiri, a najviše devet odsto robe malih i srednjih preduzeća stiže do stranih kupaca. I po tome smo ispod evropskog proseka, gde je blizu 12 odsto izvoznika u ovom sektoru. Najviše nam "beže" Danci. Njihovo savko peto malo i srednje preduzeće konkurentno je i tržištu van svoje zemlje. Naši preduzetnici odgovaraju da izvoz traži stalnu proizvodnju, a do nje se stiže samo - ulaganjima.

Anketa o poslovanju 1.000 preduzeća otkriva da čak 91 odsto malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ne izvozi. Od malog broja porodičnih preduzeća koja izlaze na strana tržišta, dve trećine njih stiže samo do bivših jugoslovenskih republika, rezultati su istraživanja USAID projekta za bolje uslove poslovanja. Male firme u Srbiji još nemaju dovoljno kapaciteta da bi redovno snabdevale strane kupce, ali i prešle prepreke na putu do njih.

Preduzetnik iz Subotice, koji je učestvovao u ovom istraživanju, pojasnio je anketarima da je jedino prodajom poznatim kupcima siguran da će prodato i naplatiti. Zna svih svojih 15 kooperanata i to mu je garancija da neće ostati bez novca za isporučenu robu.

Istraživanja Mreže za poslovnu podršku kažu da je među malima još manje izvoznika. I to je, kažu, dokaz da su ranije razvojne politike, ipak, omanule.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, među malim i srednjim preduzećima je svega 4,1 odsto izvoznika - kaže Dragoljub Rajić. - U Evropskoj uniji je prosek oko 11,9 odsto, znači da smo mi na trećini tog proseka. Mislim da je to zato što nedostaju izvori finansiranja. Da bi firma izvozila, treba joj godišnji obrt od 200.000 do 250.000 evra, a za to joj treba da uloži u opremu i mašine. Nedostaje i znanja i organizacije. Srbiji fali najmanje još 60.000 do 70.000 malih preduzeća da bismo se nadali da ćemo jednog dana dostići nivo, na primer, Slovačke.

Iskusni izvoznici objašnjavaju da postoji nekoliko začkoljica u izvozu. Najpre treba biti dovoljno jak da se izdrži ukoliko se čeka naplata. A ona nije na svim tržištima ista. Drugi problem je kontinuirana proizvodnja, jer kad se nađu distributeri, oni očekuju stalan dotok robe. I to tačno u dan. To traži dalja ulaganja u opremu.

- Mi izvozimo u Rusiju i oni traže mesečno jedan do dva šlepera robe - objašnjava vlasnik jednog preduzeća koje proizvodi PVC elemente. - Sve sami proizvodimo. U izvozu ne valja da zavisiš od dobavljača. Ali treba i država da stane iza nas. Da može da se reguliše ako dođe do problema u naplati ili nečem sličnom.

U Privrednoj komori Srbije podsećaju da se ovaj sektor susreće sa nesolventnošću i nedostatkom tražnje.

- To se direktno odražava i na plasiranje proizvoda u izvoz, sa jedne strane, kao i na niži nivo konkurentnosti - smatra Aleksandar Gračanac, koordinator Foruma MSPP PKS. - Dobar deo ovog sektora nije u potpunosti standardizovao proizvodnju i proizvode sa regulativom EU. Otežavajući aspekt je i cenovna nekonkurentnost, što je odraz povećanih troškova poslovanja. U svim tim okolnostima ovaj sektor je prinuđen da proizvode plasira na domaće tržište, i to otežano jer je tražnja još na nižem nivou.

KAD KRENE, IDE

VLASNIK predzueća "Fero-plast", iz Užica, objašnjava da nije tipičan primer malog i srednjeg preduzeća. Izvoze od 30 do 40 odsto onoga što prodaju.

- Za izvoz treba novca - kaže Predrag Micić, vlasnik ove firme. - Zavisno od zemlje, ali u Crnoj Gori, na primer, traže poček od dva do tri meseca. U Nemačkoj uplate ležu u dan, tu nema čekanja, ali zato i mi moramo da budemo tačni. Veći troškovi su za špeditere, a što se papira tiče, najkomplikovaniji je izvoz u CEFTA države. Tu moramo da dokazujemo da je proizvod domaći da bi uvoznici bili oslobođeni carine.