Predrag Ćulibrk: Telekom ima snagu da bude mnogo bolji!

ZA razliku od prethodnog pokušaja prodaje "Telekoma" 2011. godine, kada su na godinu dana prestale sve razvojne aktivnosti, ovaj put rađeno je sve drugačije. U 2015. godini, paralelno sa procesom privatizacije tekao je i ambiciozan investicioni plan vredan 120 miliona evra, koji će omogućiti nacionalnom telekomunikacionom operatoru da nastavi tržišnu bitku sa konkurencijom i da u narednim godinama održi vrednost kompanije, a možda je i uveća.

Ovo u ekskluzivnom intervjuu "Novostima" otkriva Predrag Ćulibrk, generalni direktor "Telekoma Srbija", nakon još jednog neuspelog pokušaja da se ova profitabilna firma proda.

- Vlada i premijer Vučić doneli su ovoga puta hrabru odluku, koja nosi određenu neizvesnost - kaže Ćulibrk. - Napominjem, da je čitav proces vođen u atmosferi gde su skoro svi bili protiv prodaje, a najglasniji su bili oni koji ne znaju gotovo ništa o negativnim trendovima i izazovima u telekomunikacijama na globalnom nivou. Većina tog protivljenja je bila iracionalna, a često inspirisana političkim ili nekim drugim razlozima. Moj stav u ovom procesu se nije zasnivao na ličnom interesu, nisam stajao iza svoje pozicije i upozoravao sam da nije sve baš tako crno-belo i da prodaja jeste jedna od opcija imajući u vidu kakvi se izazovi i rizici nalaze pred nama u godinama koje dolaze.

* Od privatizacije nema ništa. Može li "Telekom" da sačuva svoju poziciju i vrednost?

- Možemo da kažemo da ćemo i u 2015. biti uspešni. Kako će to sve izgledati u narednih pet godina teško je dati odgovor. Jedan od naših problema je fiksna telefonija iz koje nam dolazi oko 40 odsto prihoda. Mnogi globalni stručnjaci ne veruju da će za deset godina postojati ova vrsta usluga. Zato u svojoj strategiji daljeg razvoja moramo uvažavati sve te izazove.

* Poslednjih dana se postavlja pitanje treba li dovesti profesionalni manadžment i da li "Telekom" ima kadrove da nastavi da uspešno posluje?

- Siguran sam da "Telekom" ima i ljude i kadrove i budućnost. U procesu privatizacije čak sedam kompanija i fondova je uradilo "dju dilidžens" (dubinski presek poslovanja) a čak šest dostavilo obavezujuće ponude. Svi su nam odali priznanje za stručnost i posvećenost jer je stotine ljudi U "Telekomu" radilo na pripremi 150.000 strana dokumenata i odgovorilo na više od 1.400 pitanja ponuđača. Sam privatizacioni savetnik "Lazard" odao nam je priznanje na dobro odrađenom poslu i ja se zbog toga zahvaljujem zaposlenima. Kada je reč o budućim mogućim opcijama za "Telekom" koje su se spominjale poslednjih dana, mi u kompaniji smo svakako spremni da podržimo svaku opciju za koju se opredeli većinski akcionar.

* To je privatizacija, a šta je sa razvojem?

- Da se ne bi ponovila 2011. kada su se svi nadali prodaji i zaustavili poslovne aktivnosti u kompaniji, mi smo nastavili ambiciozno da poslujemo i ulažemo. Povećali smo broj IPTV pretplatnika za rekordnih 25 odsto i završićemo godinu sa oko 400.000 korisnika ove usluge. Broj korisnika interneta, odnosno ADSL smo podigli za 5 procenata, broj pretplatnika mobilne telefonije veći je za čak 100.000, a u postpejd je prešlo 150.000 ljudi. Imamo novih 200.000 pretplatnika sa "boks paketima", a uporedo smo završili veliki skladišni data centar, opremljen prostor za smeštaj IT infrastrukture. Ovakvi objekti su neophodni za sve nove ali i postojeće investitore, a za njega je potrebno obezbediti neprekidno i alternativno snabdevanje električnom energijom, stabilne rashladne sisteme... Ovo je prostor koji mogu da koriste i poslovni subjekti i državna uprava za smeštanje svoje IT opreme. U najavi već imamo nove korisnike koji će da smeste svoju opremu u ovaj najmoderniji prostor. Naravno da smo tokom ove godine ulagali i u fiksnu i mobilnu infrastrukturu.

* Kada se pominje nova uprava najčešće se misli da li ste sposobni sami da sprovedete smanjenje broja zaposlenih.

- U "Telekomu" radi oko 8.400 ljudi, a oko 1.000 je angažovano na lizing. Viška ima. Koliko? E, to je teško reći, jer smanjenje broja zaposlenih mora da se obavi tako da korisnici ne primete ni minimalan pad kvaliteta u pružanju usluga. Najvažnije je da se sve odradi kvalitetno i da u proces svi budu uključeni. A da moramo na kraju da budemo još efikasniji i moderniji tu dileme nema.

* Verujete da je "Telekom" sposoban da nastavi trku sa globalnim igračima, koji su joj kunkurenti u zemlji?

- Ne da je sposoban, već je godinama vodi. Ako nastavimo sa investicijama u iznosu između 10 i 20 odsto godišnjeg prihoda, što je svetski prosek, moći ćemo da pariramo. Ove godine naše ukupne investicije će biti oko 120 miliona evra čime smo u okvirima, pošto nam je godišnji prihod na nivou od oko 800 miliona evra. To je oko 15 odsto i to je dobro. U narednim godinama verujem da ćemo morati da ulažemo i svih 20 procenata i to u fiksnu infrastrukturu, optičke mreže, 4G mrežu...

* Može li se novac za ulaganja kako u "Telekom" tako i u budžet obezbediti plasmanom paketa akcija na berzi?

- Mislim da je pogrešno ponuditi paket na Beogradskoj berzi u ovom momentu. Prateći pregovore sa Evropskom unijom i poboljšanu poziciju Srbije, mislim da u perspektivi treba strpljivo pripremiti plan za izlazak možda na neku svetsku berzu ako već odlučimo da idemo u tom pravcu. Varšavsku, bečku, pa zašto da ne i na londonsku. To bi bio dobar test i za realnu vrednost kompanije.

MTS BANKA

* ŠTA ste uradili sa Dunav bankom?

- Jedini razvojni projekat, koji je usporen u ovom procesu je MTS banka, kako smo preimenovali Dunav banku. Ubrzano ćemo napraviti prodor u bankarstvu, a razlog zašto smo oklevali je taj, jer su dva investiciona fonda koja su htela da kupe "Telekom" u svom vlasništvu već imala banke u Srbiji.