Stranci gledaju zaradu, a ne razvoj

U SRBIJI posluju samo tri domaće banke sa državnim kapitalom - Komercijalna, Poštanska štedionica i Srpska banka i u naredne dve do tri godine i one će završiti u rukama stranaca. Komercijalna je već u procesu privatizacije, a za ostale dve se pravi plan. Time bi se stavila tačka na učešće države u bankarskom sektoru, za šta mnogi misle da nije dobro. Pre svega, jer domaće banke mogu više da pruže građanima, a naročito privredi.

- Strane banke mogu da budu konkurencija, a domaće bi trebalo da budu nosioci privrednog razvoja - kaže Zlatan Peručić, nekadašnji direktor Beobanke, koja je kreditirala oko 70 odsto srpske privrede. - Osamdesetih godina prošlog veka, Beobanka je godišnje finansirala izgradnju oko 7.000 stanova u Beogradu. Krediti su odobravani zaposlenima pod povoljnim kamatama i bez raznih provizija i naknada koje se sada zaračunavaju. Zatim, samo IMT je izvozio 40.000 traktora godišnje. Kasnije je licencu za te mašina preuzela Indija i nastavila proizvodnju, a naš privredni gigant više i ne postoji.

Bez domaće banke, teško da se mogu steći povoljniji uslovi za finansiranje projekata, jer je strancima novac skup. S druge strane, mogu da ga šetaju gde žele, u maticu, u druge zemlje gde posluju, ako im se više isplati.

- Domaća banka, uz pomoć države, može da ponudi pre svega kredite sa nižim kamatama - naglašava Peručić. - Dok sam bio u Srpskoj banci imao sam plan da oživim proizvodnju motora koju su radili nekada IMR i IMT. Namenska je mogla da poveća poslovanje, jer je bilo novca za nove projekte. Prikupio sam dovoljno novca za početak, kroz štednju, a da me je država podržala bilo bi i više investicija. Nemam ništa protiv stranih banaka, ali svaka ozbiljna zemlja trebalo bi da ima barem jednu svoju banku.

To se vidi i na primeru bivših jugoslovenskih republika. Slovenija je, na primer, sačuvala svoje bankarstvo i nije širom otvorila vrata strancima, kao mi.

Imati domaću banku ne znači kršiti pravila poslovanja, odnosno odobravati kredite onima koji ne mogu da ih vrate - ističe Peručić. - Loših kredita je uvek bilo i biće, ali banka mora da proceni rizik koji nosi svaki zajam.

SUDBINA SRPSKE
- IZ Srpske banke sam otišao bez objašnjenja - kaže Zlatan Peručić. - Prvo sam dobio nagrade i priznanja, a onda mi je uručeno razrešenje. Rečeno mi je da se "želi osveženje kadrova", iako je takav postupak protivzakonit. Za godinu dana, koliko sam bio direktor ove banke, prikupio sam 40 miliona evra štednje. Banku sam zatekao potpuno ruiniranu, a protiv prethodnog direktora sam podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja, odnosno davanje kredita bez osnove. On je, umesto da odgovara pred sudom, sada direktor jedne naše banke u inostranstvu. Srpska banka, koja je imala dobre šanse da stane na noge, radi delimično i ne zna se njena konačna sudbina.

(KRAJ)