Gasprom merka i giganta iz Kikinde

POČETAK proizvodnje u fabrici MSK u Kikindi prate i tri ponude za privatizaciju iz firmi iz Rusije, Azerbejdžana i jedne internacionalne kompanije, saznaju "Novosti". Prema našim saznanjima, za kupovinu Metanolsko-sirćetnog kompleksa zainteresovani su ruski energetski gigant "Gasprom", ali i "Azmeko" iz Azerbejdžana i firma "Kronospan", koja posluje u 25 zemalja sveta.

Otvaranje kapija MSK, nakon četiri godine pod ključem, potez je koji bi trebalo da privuče strateškog partnera, a to se očito i dogodilo tokom posete srpske delegacije Moskvi protekle nedelje. Nakon dogovora o nižoj ceni gasa, prema kome bi kombinat iz Kikinde mogao da se snabdeva ovim energentom po ceni od 220 dolara za 1.000 kubika, razgovaralo se i o tome da MSK ode u ruke - samog prodavca gasa, ruskog "Gasproma". Kompanija koja je u Srbiji već većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor" i dela "Petrohemije", najveći je proizvođač prirodnog gasa u svetu i jedna od najvećih postojećih svetskih firmi.

Prema saznanjima "Novosti", za MSK su pisma zainteresovanosti poslali i međunarodna kompanija "Azmeko", koja je proizvođač metanola u Azerbejdžanu. Radi se o firmi koja je pre svega usmerena na petrohemijske projekte, ali i izgradnju i funkcionisanje gasa u fabrikama koje proizvode metanol.

Treći zainteresovani ulagač je "Kronospan", firma koja je osnovana pre više od veka u Austriji, a bavi se preradom drveta. Zapošljava više od 11.000 ljudi u svetu, a proda robu u vrednosti od više od tri milijarde evra godišnje.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić juče je u Kikindi ozvaničio početak proizvodnje u tamošnjem Metanolsko-sirćetnom kompleksu. Tom prilikom je, između ostalog, ukazao da je oživljavanje MSK, posle četvorogodišnjeg mirovanja, od izuzetnog značaja ne samo za severnobanatsku, već i za srpsku privredu u celini. Radi se, naime, o modernoj, savršeno opremljenoj i organizovanoj firmi iz oblasti petrohemije, koja će ubuduće moći pozitivno da posluje, jer će imati gas kao svoju jedinu proizvodnu sirovinu po povoljnoj ceni - znatno nižoj od dosadašnje, zbog koje su u novembru 2011. zaustavljena njena postrojenja.

- Sa Rusima smo se sada dogovorili da cena gasa za MSK i pančevačku "Azotaru", bude niža. Cena na kraju neće prelaziti 220 dolara, a učinićemo u Vladi sve što je u našoj ingerenciji da bude između 200 i 210 dolara, što omogućuje rentabilnu proizvodnju i plate za oko 500 zaposlenih. Tako će sigurno biti u narednih godinu i po, a nastojaćemo da s ruskim partnerima pronađemo trajno, naravno za MSK povoljno, rešenje za gasni problem. Važan nam je, inače, ovaj petrohemijski gigant. Dali smo mu pre nekoliko meseci, uz izvestan rizik, 600 miliona dinara neophodnih za određene predaktivnosti obnove rada u pogonima, uvereni da će se ta sredstva kasnije kroz redovnu proizvodnju vratiti. I bili smo, sada vidim, u pravu - naglasio je premijer.

Vučić je istakao da je najvažnije da se MSK u svakom pogledu dugoročno stabilizuje, da posluje i prodaje na inostranom tržištu kurentnu robu - metanol i sirćetnu kiselinu i ostvaruje profit. U pitanju je, kako je rekao, skoro u potpunosti izvozno orijentisana fabrika koja, kada radi, u bruto društvenom proizvodu učestvuje sa zapaženih 0,3 odsto.