Crkne softver, pa baciš i mašinu

U KUHINjAMA mnogih domaćica u Srbiji još rade šporeti koji su proizvedeni i pre tri decenije, kao i mašine koje su davno postale "punoletne". Što zbog nedostatka novca, što zbog retkih kvarova i jeftinih delova, ali ovi uređaji se još koriste. Aparati novijeg datuma, međutim, nisu ni približnog kvaliteta, niti roka trajanja, kao njihovi stariji "rođaci". Mnogi se pokvare već u garantnom roku, a neke je već tada jednostavnije odložiti u smeće, nego zameniti skupe delove.

Potrošači u Srbiji sumnjaju da ne kupuju robu istog kvaliteta kao i građani Evropske unije, a kao glavni argument navode da se kvalitet prilagođava mogućnostima kupaca. Međutim, čak i oni koji mogu da izdvoje više novca, za skuplji brend, ne mogu biti sigurni da uskoro neće imati posla s majstorima. Jer, visoka cena nije uvek i garant kvaliteta. Sedišta najpoznatijih svetskih brendova su uglavnom prestonice zemalja Evropske unije, ali se njihovi proizvodi uglavnom sklapaju u Kini, na Bliskom istoku i zemljama u kojima je jeftina radna snaga.

Mile Todorov, vlasnik servisa tehničkih uređaja i autor nekoliko knjiga o ovoj problematici, ističe da nijedan proizvođač nije održao isti kvalitet kao pre 20 ili 30 godina.

- Ranije su se proizvodile mašine sa elektromehaničkim programatorima, a sada prave digitalne, električne module, sa kompjuterskim programom - objašnjava Todorov. - Kod svake druge mašine jednom u garantnom roku puknu ležajevi na kazanu. Proizvođači prave tanke osovine na bubnju i stave najmanji ležaj, pa se pod težinom veša on brzo pokvari. Stavljaju kazan koji je zatvoren sa obe strane, pa ne može da se zameni, već je samo za otpad kada stane. Pokušavamo da ga popravimo, pa sečemo i stavljamo šrafove, ali to je sve dovijanje. Na ispravnost uređaja u Beogradu utiče i loš napon. Nekada je 180, a nekad 240 stepeni. To elektronskim modulima smeta i brzo pregore. Za njegovu zamenu je potrebno izdvojiti od 10.000 do 15.000 dinara, a onda se mnogi odluče da umesto popravke, kupe novu mašinu.

U jednom ovlašćenom servisu bele tehnike su nam rekli da su se uređaji za koje oni garantuju ranije proizvodili u Švedskoj, a da se danas sklapaju u Turskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini.

- Materijal nije istog kvaliteta kao ranije, a kada se nešto od elektronike pokvari, na primer na šporetu, mora da se menja cela ploča - priča naš sagovornik. - Iako ljudi vole sve što je poslednja reč tehnike, ipak je bolje kupiti uređaj koji je jednostavniji. Jer, što više dugmića ima, skuplja je i popravka. Problem je što se ti aparati lako kvare, a delovi nisu uvek lako dostupni i ponekad se mesecima čeka da stignu.

Jovan Jovanović, iz Centra za zaštitu potrošača "Forum", napominje da je u Evropskoj uniji proizvođač garant kvaliteta i više nema provera prilikom uvoza, već je dužan samo da napravi deklaraciju.

- Posle uvoznik ili proizvođač sklope ugovor sa servisom koji kupcima garantuje kvalitet i otklanja nepravilnosti. Normalno je da uvoznik i serviser imaju dogovore i dešava se da oni podrazumevaju da serviser ne prihvati više od dva odsto reklamacija - objašnjava Jovanović. - Zbog toga oni odbijaju kupce i na njih svaljuju krivicu za kvar, pa neretko odbijaju da poprave uređaj ističući da je u pitanju nestručno rukovanje. Problem je što ne postoji nezavisan servis ili agencija koja bi obavljala kontrolu.

Koordinator prodajnog marketinga u "Boš kućni aparati", Ivana Bojanović, tvrdi da je tehnika koja stiže u Srbiju po kvalitetu ista kao i ona koja se prodaje u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj...

- "Bošovi" kućni aparati koji se prodaju na teritoriji Srbije su identičnog kvaliteta i performansi kao i aparati koji se prodaju na tržištu EU - kaže Bojanovićeva. - Na primer, ako se određeni model usisivača proizvodi u fabrici u Nemačkoj, taj aparat se iz iste fabrike distribuira u sve zemlje u kojima se prodaje, uključujući i Srbiju i zemlje EU.

SAMI SEBI PRAVE PROMET

Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja aparata sve kraći, jer proizvođači namerno prave lošije proizvode koji su programirani da se brže kvare. Izračunali su da mašina za veš staje posle 2.500 pranja, mobilni telefon traje jedva dve godine, a televizor posle 20.000 pogledanih sati.

U izveštaju ovog centra navodi se da se mehanički proizvodi nameštaju da rade do isteka garantnog roka, a u elektronske se često softverski ubacuje greška. Posle dve, tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača.