Broj zaposlenih porastao za 6.000

U SRBIJI je tokom godine broj zaposlenih u preduzećima povećan za 11.860 ljudi. Istovremeno su preduzetnici smanjili "armiju" svojih zaposlenih za 5.886 radnika, pa je zvanično uposlenih više za nepunih 6.000. Ovo otkrivaju poslednji podaci o kretanju zaposlenih Republičkog zavoda za statistiku za sedmi mesec.

Najveći rast zaposlenosti, ako je reč o broju radnika, od jula prošle do jula ove godine zabeležen je u prerađivačkoj industriji. Zvanično prijavljenih je za 6.712, odnosno 2,4 odsto više. U procentima, rast je najveći u uslugama hrane i smeštaja - za 18 odsto ili 3.665 radnih knjižica. Najviše "otkaza" palo je u zdravstevnoj i socijalnoj zaštiti - 4.570. U procetnima pad je najveći u finansijskim delatnostima - 8,3 odsto, što je 2.910 bivših zaposlenih.

- U slučaju industrije tekstila, kože, obuće i odeće, koja je deo prerađivačke industrije, rast nije posledica smanjenja rada na crno - objašnjava Milorad Vasiljević, sekretar ovog udruženja pri Privrednoj komori Srbije. - Država nije učinila previše po pitanju suzbijanju "sive" ekonomije u ovoj delatnosti. Do povećanja zaposlenosti je došlo pre svega jer su dve strane kompanije u Subotici i Somboru proširile proizvodnju. I domaće firme koje rade lon poslove imale su veći angažman, jer je porasla tražnja iz Austrije i Nemačke.

Samo mesec ranije, podaci su bili znatno drugačiji. Nalazi ankete o radnoj snazi su pokazivali da je u drugom kvartalu 2015. u odnosu na isti period prošle godine zaposlenost porasla za čak 6,6 odsto što je 158.000 ljudi. Ovo istraživanje, doduše, u obzir uzima i neformalno zaposlene.

- Po tim podacima zaposlenost u obrazovanju je bila veća za 16 odsto, a u zdravstvu za deset odsto - objašnjava Aleksandra Anić, saradnik Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN). - Po podacima nadležnih ministarstava u tim oblastima došlo čak do smanjenja zaposlenosti. To bi onda značilo da je otvoren značajan broj privatnih ordinacija i škola, a to nije realno. Kada govorimo o većoj zaposlenosti zbog smanjenja sive ekonomije, onda je to u građevinarstvu. Tu imamo rast od 11,1 odsto. Odskače, međutim, podatak o rastu u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja. Broj zaposlenih je veći za 34,4 odsto, a bruto dodata vrednost je u tom sektoru imala skroman rast od svega 0,1 odsto.

Podaci o formalno zaposlenima u julu, međutim, otkrivaju da ih je manje baš u oblastima u kojima su podaci iz ankete delovali neoubičajeno.

STRUKTURA

U STRUKTURI zaposlenih preovlađuje prerađivačka industrija koja upošljava 21,4 odsto radnika. U trgovini radi 13,84 odsto, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 11,48 odsto zaposlenih. Obrazovanje angažuje desetinu radne snage, saobraćaj i skladištenje 6,42 odsto. U državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju radi 5,33 odsto ukupno zaposlenih ili 71.514 ljudi.