Građani sve manje štede

TRADICIONALNI rast štednje u "Nedelji štednje" izostao je prema podacima Narodne banke Srbije u poslednje dve godine, a kako i sami bankari kažu, to će se dogoditi i ovog novembra. Kako ističu u bankama, polaganje uloga je sve manje i sama štednja u Srbiji je gotovo dostigla maksimum s jedne strane, a s druge strane, kamate su sve manje i bliže se evropskim. Kod većine banaka su na nivou od 1,15 do 1,50 odsto godišnje na evre, a na dinarske depozite od šest do osam odsto. Samim tim i cena kredita je sve niža.

Ukupna devizna štednja je lane povećana za 68,8 milijardi dinara ili oko 56 miliona evra i iznosila je nešto više od 8,7 milijardi evra. Posmatrano po valutnoj strukturi, devizna štednja stanovništva, kako navodi NBS, ostvarila je niži rast nego u 2013. godini i to za oko 37 miliona evra, i još niži nego u 2012. godini. To je posledica pada kamata na uloge građana budući da deo rasta potiče od prinosa.

- Kretanje kamatnih stopa je rezultat opšteg pada kamatnih stopa na međunarodnim tržištima novca, ali i činjenice da su banke primenile našu preporuku da prikupljanje štednje usklade s tržišnim kretanjima i ne utiču na stabilnost bankarskog sektora - ističu u NBS. - Banke treba da privlače klijente, koji će da štede kod njih sa poboljšanjem uslova svojih usluga i širenjem lepeze bankarskih proizvoda. S obzirom na to da trošak izvora sredstava utiče na cenu bankarskih kredita, stvorili su se preduslovi za pad kamata na ovu uslugu.

Kako kaže Goran Milićević iz Komercijalne banke, građani biraju banku prema sigurnosti koju nudi.

- Štednja je gotovo na gornjoj granici - ističe Milićević. - Mali broj banaka ima rast uloga. Što neko nudi veću kamatu, to je veći rizik.

Prema rečima Slavka Carića iz Erste banke, enormnih kamata od pre sedam, osam godina više neće biti.

- Između ostalog, ogromne kamate na uloge građana imale su visoku cenu za celu državu i stanovništvo, jer smo za isplatu depozita i gašenje četiri banke morali da izdvojimo više od milijardu evra. Sada su kamate na štednju u padu, bliže se evropskim, a s druge strane imamo i imaćemo i dalje sve jeftinije kredite.

Kako navode u NBS, poboljšava se ročnost devizne štednje, tako da raste stavljanje uloga na duži period. Takođe je opao nivo depozita u stranoj valuti za 0,7 odsto. Iako u strukturi štednje u devizama i dalje dominira evro, zbog jačanja vrednosti dolara i švajcarskog franka zabeleženo je blago povećanje u ovim valutama. I dinarska štednja stanovništva raste, što znači da se poverenje u nacionalnu valutu polako vraća.