I kupac može da bude trgovac

SAMI merimo voće u marketima i hipermarketima, a ponegde i sami plaćamo. Godinama unazad smo sami svoji bankari plaćajući preko "e-benkinga". Sve je više i servisa u kojima valja uzeti sunđer u ruke, jer oni nude mesto i crevo, ali pranje automobila je naš posao. Izgleda da se stari san da će nam modernizacija doneti više slobodnog vremena, u tumačenju današnjih poslodavaca, preobratio u javu u kojoj mušterije završavaju deo posla, a oni plaćaju - sve manje radnika.

Iz ugla poslovodstva trgovinskih lanaca mogućnost da sam kupac vaga voće, povrće i robu iz rinfuze zapravo mu smanjuje vreme čekanja i kupovinu čini prijatnijom.

- "Maksi" supermarketi pružaju mogućnost da sami kupci izmere količinu voća i povrća koju će kupiti, kao i brze kase na kojima oni koji imaju manji broj proizvoda ne moraju dugo da čekaju u redu za plaćanje računa - objašnjava Martina Petrović, pi-ar menadžer kompanije "Delez Srbija", u okviru koje posluju "Maksi", "Tempo" i "Šop en gou".

Možda je stvarno jednostavnije suočiti se sa vagom nego čekati trgovca. Možda bi mnogi radije posegli i za mesoreznicom ne bi li se dokopali željenog artikla. Ali takvo mišljenje sigurno ne deli jedan od 40.621 zvanično registrovanog nezaposlenog u Srbiji kome je struka - trgovina. Plaćanje računa iz kućne ili poslovne fotelje, klikom na tastaturu ili dodirom "tač skrina", bez čekanja u redovima banaka, jeste komfornije.

Ali posao na šalteru ili u nekoj drugoj kancelariji bankarske ekspoziture trenutno sanjaju najmanje 12.372 zvanično nezaposlena bankara ekonomiste, pa i 24.481 ekonomista drugih specijalnosti koji su takođe na birou. U Srbiji je, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno 739.073 ljudi bez zaposlenja. Banke, s druge strane, skraćuju radno vreme i smanjuju broj poslovnica.

- To je svetski trend. Nije tu Srbija neki izuzetak. Naprotiv, kod nas to tek počinje - kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Nedavno sam bila u poseti fabrici "Filip Moris". Pa tamo nema radnika. Trake rade i dva čoveka sede za kompjuterom. Nezaposlenost je velika i ona će biti sve veći problem. Na pitanje kako da se zaposle ljudi koji zbog tehnoloških inovacija ostaju bez posla, svet još nema odgovor.

PUTOVANjE

Svetski aerodromi godinama unazad uvode praksu da putnici sami čekiraju prtljag. Na mnogima je to i jedina opcija. Radnje u kojima pojedini kasiri stoje za eventualnu pomoć tehnološki totalno neobavešetnim kupcima su sve češće u inostranstvu. Kupci su zaduženi za sve poslove. Sve pod sloganom - tako je komfornije.