ENERGETSKI "spisak želja" Srbije i u narednih deset godina baziraće se dvotrećinski na snadbevanju teškim gorivima - proizvodnji uglja i transportu gasa. Prema Energetskoj strategiji Srbije, koja je juče predstavljena u Skupštini Srbije, u narednoj deceniji našoj zemlji nedostaje oko 1.000 megavata struje, da ne bismo morali da je uvozimo. I pored pominjanja, u tragovima, obnovljivih izvora energije, lignit i sa velikim emisijama štetnih gasova, ostaće nam primarni energent.

Strategija ne daje "plan B" koji bi, posle stopiranja "Južnog toka", podmirio naše potrebe za gasom.

- Gasovoda "Južni tok" nema i skoro neće biti ni jednog drugog sličnog, velikog, projekta kojim bi se gas dopremao do Evrope - rekao je Janez Kopač, predsednik Generalnog sekretarijata Energetske zajednice. - Zato Srbija mora da se povezuje se gasovodima u regionu i obezbedi sigurno i stabilno snabdevanje ovim energentom.

Pored već najavljene izgradnje termoelektrane Kostolac B, koja će doneti 350 megavata na mrežu, dokumentom je predviđena i izgradnja termoelektrane "Nikola Tesla B3" instalisne snage 750 megavata, čija je vrednost oko 1,6 milijardi evra, i termoelektrana "Kolubara B", snage dva puta po 375 megavata, vrednosti 1,5 milijardi evra.

Neophodnost da Srbija smanji emisiju štetnih gasova, moraće da se reši i zatvaranjem nekih blokova.

- Naša najstarija termoelektrana napravljena je pre 65 godina, a najmlađa ima 25 godina - kaže Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. - Moraćemo neke pogone da obnovimo, izgradimo nove. Obnovljivi izvori energije mogu da pomognu, ali ne i da zamene ugalj.

Dragan Jovanović, jedan od izvršnih direktora u EPS, rekao je da bi među prioritetima trebalo da bude i Termoelektrana "Štavalj" snage 300 megavata, ali i reverzibilna hidroelektrana "Bistrica".

- U sadašnjim okolnostima, kada nemamo nuklearnu energiju, nama nedostaje oko 1.000 megavata struje - objasnio je Jovanović.

Da svi ovi projekti ne ostanu samo "na papiru", predloženo je osnivanje i Energetskog instituta, koji bi povezao stručnu javnost sa otvaranjem tržišta energenata u Srbiji.


POLOVINA LEŽIŠTA NA KOSOVU

PROBLEM naše zemlje je i što joj se oko 4,5 milijardi tona lignita, koji se najviše koristi za proizvodnju struje, nalazi u kosovskometohijskom basenu. To je oko polovina ukupnih ležišta uglja u Srbiji. Na ugalj otpada 99 energetskih rezervi Srbije, dok su rezerve kvalitetnijih energenata, kao što su nafta i gas, simbolične i čine manje od jedan odsto.

RAČUNICA

NE postoji jasna računica koliko Srbiju košta politika proizvodnje uglja, kažu u Centru za ekologiju i održivi razvoj.

- Govori se o uglju kao najjeftinijem domaćem energentu, ali se ne pominje da novac za njegovu eksploataciju, odnosno za podizanje novih termoelektrana, dolazi spolja, kroz strane kredite - kaže Zvezdan Kalmar iz CEKOR. - Iako koristimo domaći energent, plaćamo za to.