Zaduženi švajcarcu više veruju

SVEGA osam odsto zaduženih u švajcarskim francima do sada se opredelilo da sebi olakša otplatu stambenih kredita kroz jedan od četiri modela koje je, odlukom iz februara, omogućila Narodna banka Srbije. Iako su u centralnoj banci očekivali da će veći broj ovih dužnika prebaciti svoj dug iz franaka u evro, i tako izbeći dvostruki devizni rizik, to se, očigledno, nije dogodilo.

- Zaključno sa 30. junom, a na osnovu podataka iz izveštaja koje su banke dostavile NBS, u bankarskom sektoru Srbije je postojalo oko 21.000 aktivnih računa stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pri čemu je oko 1.700 korisnika tih zajmova, nakon dobijanja odgovarajućih ponuda od banaka, podnelo zahtev za zaključenje aneksa ugovora o kreditu - rečeno je "Novostima" u NBS.

Sve banke su bile u obavezi da svojim klijentima koji otplaćuju stambene zajmove u "švajcarcima" ponude četiri modela za "izlazak iz krize". Prva dva su podrazumevala prebacivanje kredita iz franka u evro, ili po povoljnijem kursu, ili po povoljnijoj kamati. Treći model je nastavak otplate u francima, uz snižavanje kamatne stope za jedan odsto, za šta se opredelio najveći broj dužnika. A četvrti, takođe u francima, podrazumeva snižavanje mesečne rate za 20 odsto na tri godine, uz obavezu da se daj "popust" banci vrati tokom 12 meseci po namirenju celog kredita.

Sudeći po podacima NBS, više od 80 odsto onih koji su odlučili da izaberu neko rešenje opredelilo se da dugove nastave da otplaćuju u francima. Dok je, po ovoj računici, tek 255 kredita konvertovano u evropsku valutu.

- Što se tiče zastupljenosti pojedinačnih modela u izboru korisnika, najveće interesovanje klijenata je za treći model (54 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva), a zatim za četvrti model (31 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva), koji zajedno čine više od četiri petine ukupnog broja realizovanih zahteva - navode u NBS. - Ostatak podnetih zahteva se odnosi na izbor prvog modela (10 odsto) i drugog modela, na koji se odnosi svega pet odsto od podnetih zahteva.

Konačni rezultati, za šta su se dužnici u francima opredelili u rešavanju svog problema u otplati stambenih zajmova, biće poznati nakon septembra, kada istekne produženi rok koji su klijentima dale pojedine banke.