Ni mešetari sada neće zemlju pored Koridora 11

CENA građevinskog zemljišta duž postojećih i budućih saobraćajnica drastično je pala u odnosu na period pre sedam godina. U nekim zonama iznos je čak i prepolovljen. Šimanovce i Pećince, uz auto-put, posećivalo je dnevno i po tri, četiri delegacije stranih firmi. Danas, u pet meseci, jedva jedna ili dve. Hektar oko beogradskog aerodroma koštao je i oko milion evra, a sada ne može da se proda ni za 500.000 iako postoje u pojedinim delovima urbanistički planovi pa je gradnja dozvoljena.

Duž Ibarske magistrale, takođe, cene su prepolovljene, ističe, za "Novosti", Nedeljko Malinović, vlasnik agencije "Legat", ali dodaje da u tim zonama nema planova detaljne regulacije. Ka Nišu ima dosta parcela u ponudi, čak i sa kvalitetnim objektima, ali kupaca nema.

- Što se tiče okoline kineskog mosta u Beogradu, ar se kreće oko dve do tri hiljade evra, ali se ne prodaje - kaže Malinović. - Tu bi zemljište moglo i da poskupi, ali tek kada bude uređena infrastruktura. Deo od mosta do Batajnice gotovo da nema slobodnih lokacija za gradnju. Na novosadskom auto-putu, kod Stare Pazove i petlje "Banovci" ima slobodnih lokacija, koje su dobre i ar se kreće od hiljadu do dve hiljade evra. Tu su idealne parcele za gradnju većih privrednih objekata. Ka Koridoru 11 još niko ne „trči“, dok se ne vidi kako će se projekat završavati. Na tom potezu su različite cene i ne prelaze hiljadu evra po aru.

Malinović navodi da nisu samo pale cene parcela duž važnih saobraćajnica već i u beogradskim naseljima.

- U ponudi je hektar zemljišta u naselju Mirijevo, prošla je javna rasprava plana detaljne regulacije, ali nije usvojena u Skupštini grada, tako da još čekamo investitora koji će tu da podigne 15.000 kvadrata stambenog prostora, a sama parcela koštaće ga oko milion i po evra - navodi naš sagovornik. - Veoma se traže velike lokacije u centralnim zonama Beograda za hipermarkete, ali takvih lokacija gotovo da nema.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu uglavnom se traže veliki kompleksi od 50 hektara i više. Investitori hoće da prave velike zasade da bi mogli da ostvare i veću zaradu. Najviše sade lešnik zato šo mu je cena trenutno na tržištu visoka. Srbija ima svega pet odsto domaćeg lešnika, a sve ostalo je uvoz.

Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Bačkoj, do čak 20.000 evra po hektaru, jer je najbolja zemlja, a Banat je jeftiniji pošto je peskovit i tu se cena kreće oko 5.000 evra po hektaru. U Šumadiji je zemljište jeftino ali nema velikih parcela, sve je usitnjeno, pa je zbog toga manje interesovanje investitora. Ar se prodaje za 300 evra pa naviše. Na Kosmaju je, recimo, od 300 do 500 evra. Na jugu Srbije, od Niša ka Preševu, kako kaže Malinović, ima kupaca Srba, ali postoji sumnja da kupuju za samo njima poznate investitore.

KONVERZIJA

VERUJEM da će novi zakon o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz naknadu da pospeši izgradnju objekata u Srbiji - navodi Malinović. - Strancima nikada nismo mogli da objasnimo šta je pravo korišćenja, sada je to pravo svojine ili zakupa na 99 godina, i to je druga priča. Mislim da će se samo zahvaljujući tom zakonu investicije povećati za 20 do 30 odsto.