Pirotskih 15 kugli za jednu beogradsku

ZA kuglu najskupljeg sladoleda u glavnom gradu, Piroćanac može dobro da se zasladi i rashladi. U Beogradu je kugla od 60 do čak 150 dinara, a za taj novac na jugoistoku Srbije, u kornetu bi moglo da stane šest do 15 kugli, jer ona košta samo 10 dinara. Toliko veliki raspon cena ne može biti posledica različitih sastojaka, niti zakupa poslovnog prostora. Jedina razlika je u tome što u prestonici i dalje ima sladokusaca koji mogu da priušte paprene ledene poslastice. U Pirotu bi poslastičar sa beogradskim cenovnikom mogao samo da stavi - katanac.

Posle Piroćanaca, najpovoljnije cene imaju Novosađani. Kod njih kugla može da se nađe za 30 dinara, mada se nudi i za duplo više. U Vranju se u poslastičarnicama može naručiti sladoled za 40 dinara po kugli, a u Nišu za 50 do 60.

- Ove godine nismo menjali cene - kaže Nikola Milić, poslastičar iz Beograda. - Razlika između cena u beogradskim poslastičarnicama i onima u unutrašnjosti Srbije mora da ima. Naš prostor je skuplji, naši majstori su skuplji, a i plaćamo sigurno veće takse za radnju od kolega u drugim gradovima. Najskuplji je, ipak, uvozni sladoled, a kupac tu plaća i ime.

Za razliku od sladoleda u poslastičarnicama, kod cena pljeskavica i palačinki nema tako velikih razlika. Uglavnom se omiljeni specijalitet sa žara nudi za sto do 200 dinara. U Novom Sadu, ljubitelji brze hrane za pljeskavicu treba da izvoje od 150 pa do 200 dinara.

- Posao ne ide loše, zadovoljan sam - kaže novosadski roštiljdžija. - Očekujem da se promet poveća, pošto nam kreće "Egzit", pa će u gradu biti više ljudi.

Osim sladoleda, u Pirotu su povoljne i cene drugih slatkiša u poslastičarnicama. Za kolač valja izdvojiti 40 dinara pa naviše, a limunade su 60 dinara. Pljeskavica staje od 120 do 200 dinara, burek je do 70, a pica 300-400 dinara. Poslastičari, roštiljdžije i pekari kažu da tokom jula i avgusta promet "malo živne" zahvaljujući gostima sa strane.

- Da imamo beogradske cene, ne bismo imali kome da prodamo svoju robu, jer osim zaposlenih u "Tajersu" i u budžetskim ustanovama, ovde malo ko ima redovna primanja - kažu pirotski poslastičari. - Kada bismo podigli cene, koje, inače, jedva omogućavaju puko preživljavanje, morali bismo da zakatančimo svoje radnje. Mogli bismo samo da odemo na Biro rada ili da se za pomoć obratimo roditeljima - penzionerima.

Kod Vranjanaca nema razlike. Izabrali pljeskavicu, parče pice ili burek - sve ima istu cenu - 100 dinara.

U EVROPI

NAJJEFTINIJI sladoled u Evropi nude Grci i Česi. Kuglu Heleni nude za 0,50 evra u kontinentalnom delu Grčke, dok je na moru mahom evro. U eksluzivnim turističkim mestima Grčke kugla dostiže cenu od tri evra. U Pragu za ledenu poslasticu u kornetu valja odvojiti 0,60 evra.

U Italiji, gde je prvi sladoled i nastao, ova poslastica se ne meri kuglama. Kornet koji je "težak" kao dve kugle staje 2,50 evra. Tako kugla u ovoj zemlji staje 1,25 evra. U Nemačkoj kugla košta od 0,70 do 1,50 evra. u Turskoj je jedan evro, a u Francuskoj do tri evra. Najveća prosečna cena kugle u Evropi je u norveškim poslastičarnicama - staje četiri evra.

U NIŠ PO ROŠTILj

PLjESKAVICA od 150 grama u Kragujevcu prodaje se od 160 do 180 dinara. Palačinke su od 130 do 140 dinara, zavisno od fila. Prodavci kažu da je poodavno sve manje kupaca za njihove proizvode i usluge i da teško posluju. U gradu na Nišavi, poznatom po raznoraznim gurmanlucima sa roštilja i načičkanom kioscima brze hrane, u zavisnosti od težine i priloga, pljeskavica u lepinji košta od 70 do 220 dinara. Za ćevap (200 grama) treba izdvojiti 130 dinara, džigericu (250 grama) 150 dinara, belu vešalicu(200 grama) 210 dinara... Palačinka, u zavisnosti od veličine i priloga staje od 70 do 180 dinara.